Р1 406/2022 3.20.1

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 406/2022
31.08.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић и Иване Рађеновић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., кога заступа пуномоћник Ана Гођевац, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., кога заступа пуномоћник Драган Алемпијевић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о сукобу надлежности Основног суда у Шиду и Основног суда у Јагодини, у седници одржаној 31.08.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овом предмету стварно и месно је надлежан Основни суд у Шиду.

О б р а з л о ж е њ е

Тужилац је Првом основном суду у Београду дана 23.07.2021. године, поднео тужбу против туженог, ради накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде части и угледа, као и објављивања пресуде у средству јавног информисања.

Решењем П 46716/21 од 13.10.2021. године, Први основни суд у Београду се огласио месно ненадлежним за поступање у овој правној ствари, по приговору туженог и наложио тужиоцу да се у року од 3 дана изјасни у погледу означавања стварно и месно надлежног суда за поступање у овој правној ствари, с тим да ће у супротном предмет по правноснажности решења бити достављен Основном суду у Јагодини као суду опште месне надлежности.

Поднеском од 22.10.2021. године, тужилац се изјаснио и предложио да се предмет достави Основном суду у Шиду, као стварно и месно надлежном суду према пребивалиштву тужиоца у складу са одредбама чланова 46. у вези члана 20. став 2. ЗПП.

Предмет је достављен Основном суду у Шиду, који се решењем П 595/21 од 29.04.2022. године огласио месно ненадлежним за поступање у овој парници, с тим да се након правноснажности решења предмет уступи стварно и месно надлежном Основном суду у Јагодини.

Основни суд у Јагодини није прихватио своју стварну и месну надлежност за поступање у овој парници, па је уз допис П 835/22 од 25.07.2022. године предмет доставио Врховном касационом суду ради решавања сукоба надлежности, налазећи да је реч о спору за накнаду штете у вези са објављивањем информације за који је надлежан Виши суд у Београду.

Решавајући настали сукоб стварне и месне надлежности на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова и члана 22. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11 … 18/20), Врховни касациони суд је нашао да је за поступање у овој парници стварно и месно надлежан Основни суд у Шиду.

Спор за накнаду штете услед повреде личних добара у којем је одговорност туженог за штету заснована на његовим изјавама објављеним у неком средству информисања, а као тужени нису означени новинар, одговорни уредник и издавач медија не сматра се спором за накнаду штете у вези са објављивањем информације који би по члану 23. став 1. тачка 7. Закона о уређењу судова и члану 4. став 2. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава био у стварној надлежности Вишег суда у Београду, већ грађанско-правним спором између физичких лица у којем се стварна надлженост одређује према вредности предмета спора. Како вредност предмета спора у овој парници (500.000,00 динара) не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе која би омогућавала изјављивање ревизије, за суђење у овој парници је на основу члана 22. став 2. Закона о уређењу судова стварно надлежан основни суд.

Имајући у виду правила о месној надлежности Закона о парничном поступку, за суђење је поред суда опште месне надлежности (члан 39. став 1. ЗПП) надлежан и други одређени суд у случајевима предвиђеним у овом закону, па је тако у члану 46. став 1. ЗПП прописано да је за суђење у споровима због повреде права личности, поред суда опште месне надлежности, надлежан и суд на чијем подручју је штетна радња извршена или суд на чијем подручју тужилац има пребивалиште, односно боравиште.

Према стању у предмету пребивалиште тужиоца се налази у Шиду (улица Иве Лоле Рибара број 21), а тужба је поднета ради накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде части и угледа, као и објављивања пресуде у среству јавног информисања. Следом наведеног, Основни суд у Шиду се није могао огласити месно ненадлежним за поступање у овој парници и предмет уступити суду опште месне надлежности, јер тужилац у спору због повреде права личности има право избора да у предмету поступа суд на чијем подручју тужилац има пребивалиште, односно боравиште (изборна надлежност). Тужилац је поднеском од 22.10.2021. године извршио избор на основу члана 20. став 2. ЗПП, па је за поступање у овом предмету стварно и месно надлежан Основни суд у Шиду.

На основу члана 22. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић