Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости, благовремено је поднео бранилац окривљене АА, адвокат Небојша Радосављевић, због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9. и став 2. тачка 2) и 3) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости, укине у целини побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање првостепеном суду.

Врховни касациони суд је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљене доставио Републичком јавном тужиоцу, у складу са чланом 488. став 1. КЗ и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљене АА, адвокат Небојша Радосављевић, захтев за заштиту законитости подноси због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП истичући да је првостепени суд прекорачио оптужбу. Према наводима захтева, у диспозитиву оптужног акта Основног јавног тужиоца у Младеновцу Кто 478/18 од 23.11.2018. године у чињеничном опису дела наведено је да је оштећена ББ критичном приликом задобила тешке телесне повреде у виду прелома VII и IX ребра са леве стране, нагњечење зида грудног коша и регије кука са десне стране и нагњечења у регији леве подлактице, док је у изреци првостепене пресуде, у чињеничном опису дела, наведено да је оштећена задобила тешке телесне повреде у виду прелома VII, VIII и IX ребра са леве стране, нагњечења зида грудног коша и регије кука са десне стране и нагњечења у регији леве потколенице. Навођењем у чињеничном опису дела, у изреци пресуде, да је оштећена критичном приликом задобила и прелом VIII ребра са леве стране и нагњечења у регији леве потколенице, а изостављањем навода о нагњечењу леве подлактице, првостепени суд је унео елементе који описане повреде чине тежим него што су представљене у оптужном акту и читав животни догађај приказао на потпуно другачији начин. Таквом изменом чињеничног описа кривичног дела, који се не наводи у оптужном акту, првостепени суд је, према мишљењу браниоца, прекорачио оптужбу и повредио закон на штету окривљене.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљене, по оцени Врховног касационог суда, не могу се прихватити као основани, из следећих разлога:

Одредбом члана 420. став 1. ЗКП је прописано да се пресуда може односити само на лице које је оптужено и само на дело које је предмет оптужбе садржане у поднесеној или на главном претресу измењеној или проширеној оптужници.

Из цитиране законске одредбе произилази да између оптужбе и пресуде мора постојати идентитет и подударност у погледу субјективне и објективне истоветности дела.

Прекорачење оптужбе на штету окривљеног подразумева измену чињеничног описа дела, који је дат у оптужном акту додавањем нове радње извршења, односно веће криминалне воље окривљеног, на који начин се погоршава положај окривљеног у погледу правне оцене дела или кривичне санкције.

Према стању у списима предмета, врста, тежина и механизам настанка телесних повреда које је задобила оштећена ББ били су предмет судско-медицинског вештачења које је поверено судском вештаку др Весни Јовановић која је у налазу и мишљењу од 23.09.2018. године изнела да је оштећена критичном приликом задобила „тешке телесне повреде у виду прелома VII-IX ребра са леве стране, нагњечење зида грудног коша и регије кука са десне стране и нагњечење у регији леве потколенице“.

У диспозитиву оптужног акта Основног јавног тужиоца у Младеновцу Кто 478/18 од 06.11.2018. године, који је првостепеном суду поднет након обављеног судско-медицинског вештачења телесних повреда оштећене, погрешно је описана једна од телесних повреда обзиром да је након описа повреда у складу са налазом и мишљењем судског вештака др Весне Јовановић од 23.09.2018. године, уместо нагњечења у регији леве потколенице, наведено да је реч о нагњечењу „у регији леве подлактице“.

Погрешан опис наведене повреде у оптужном акту, према налажењу овога суда, очигледно је последица техничке омашке приликом израде оптужног акта, коју је првостепени суд отклонио навођењем у чињеничном опису изреке пресуде тачног описа наведене нагњечине у погледу њене локализације, у складу са налазом и мишљењем судског вештака др Весне Јовановић од 23.09.2018. године. Осим тога, према стању у списима, првостепени суд је у изреци пресуде уместо навода је оштећена задобила повреде у виду прелома „VII-IX“ ребра са леве стране, како су ове повреде описане у налазу и мишљењу судског вештака др Весне Јовановић и у оптужном акту, само прецизније описао ове повреде навођењем да је реч о прелому „VII, VIII и IX“ ребра са леве стране, у складу са исказом судског вештака др Весне Јовановић са главног претреса када је појаснила да прелом од VII до IX ребра се леве стране, укључује и прелом VIII ребра са исте стране.

Према томе, тиме што је у изреку пресуде унео да је оштећена ББ критичном приликом задобила и прелом VIII ребра са леве стране и нагњечење у регији леве потколенице, првостепени суд је чињенични опис дела у погледу телесних повреда оштећене, само уподобио са чињеничним стањем утврђеним на основу доказа изведених на главном претресу, конкретно са налазом и мишљењем судског вештака др Весне Јовановић од 25.09.2018. године и њеним исказима са главног претреса од 26.12.2019. године и 10.02.2020. године.

Сходно наведеном, Врховни касациони суд налази да је чињенични опис у изреци првостепене пресуде остао у границама чињеничног основа из оптужбе, односно у границама оних чињеница и околности на којима се оптужни акт заснива, а из којих произлазе законска обележја кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 3. у вези члана 289. став 3. у вези става 1. КЗ, па су неосновани наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљене АА, којима се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП.

Врховни касациони суд се није упуштао у разматрање осталих навода захтева за заштиту законитости којима се указује на битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) и 3) ЗКП обзиром да наведене повреде закона нису разлози у оквиру повреда наведених у члану 485. став 4. ЗКП, због којих окривљени преко браниоца може поднети захтев за заштиту законитости.

Из свих изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљене АА, адвоката Небојше Радосављевића, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде и захтев одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић