Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 10253/2022
11.08.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић председника већа, Бисерке Живановић и Споменке Зарић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Биљана Вучић Пејчић, адвокат из ..., против тужене Општине Књажевац, Месна заједница Минићево, чији је пуномоћник Миодраг Раданчић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Зајечару Гж 505/18 од 13.02.2019. године, у седници од 11.08.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Зајечару Гж 505/18 од 13.02.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Књажевцу П 272/18 од 12.07.2018. године одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље да јој тужена исплати 71.483,25 динара са законском затезном каматом од 28.12.2012. године, и тужиља је обавезана да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 63.000,00 динара са законском затезном каматом од извршности одлуке до исплате.

Пресудом Вишег суда у Зајечару Гж 505/18 од 13.02.2019. године, која је исправљена решењем од 06.10.2020. године преиначена је првостепена пресуда тако што је тужена обавезана да тужиљи исплати 71.483,25 динара са законском затезном каматом од 28.12.2015. године до исплате и да јој накнади трошкове парничног поступка у износу од 120.315,31 динар са законском затезном каматом од извршности одлуке до исплате.

Против другостепене пресуде, тужена је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног посутпка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. важећег Закона о парничном поступку - ЗПП и утврдио да ревизија тужене није дозвољена.

Тужба у овој парници поднета је 30.10.2015. године, а вредност предмета спора је 71.483,25 динара.