Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију из свих законских разлога.

Тужена је поднела одговор на ревизију.

Испитујући побијану пресуду, у смислу одредбе члана 408. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужиље није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности. На учињену битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП тужиља се у ревизији паушално позива.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била корисник аранжмана за путовање у ... за период од 10.07. до 22.07.2018. године, на основу уговора са Туристичком агенцијом „ББ“ д.о.о, при чему је уговорена цена смештаја била 255 евра по особи, односно укупно за 81 путника 20.655 евра у динарској противвредности од2.494.000,00 динара. На ово путовање тужиља је водила 59 ученика туженог, као и ученике других школа, при чему је активности у вези са организацијом и прикупљањем новца на име рата ради реализације овог летовања, као и обавештавања ученика о путовању у ... спроводила, и у просторијама туженог, у кабинету за ... и просторији за пријем родитеља. Активности, у смислу давања понуда и прављења спискова су отпочеле у децембру месецу 2017. године, док је рате на име путовања тужиља почела да прикупља почев од фебруара месеца 2018. године. У питању није била ескурзија у организацији тужене, већ организација путовања у приватној режији тужиље. Разлика у цени између 255 евра, колико је износила цена аранжмана, до 330 евра односно 75 евра по особи представљала је зараду тужиље. Тужиља је на име смештаја у Хотелу „ВВ“ са три звездице извршила уплату од 13. до 14.07.2018. године и у Хотелу „ГГ“ са три звездице за период од 14. до 20.07.2018. године, у укупном износу од 9.000 евра. Прикупљен новац за путовање је предавала представнику туристичке агенције са којим је имала потписан уговор. На тај начин је незаконито располагала школским простором, опремом и имовином школе и прибавила противправну имовинску корист за себе у износу по 75 евра по особи. Решењем туженог број ... од 30.10.2018. године, тужиљи је изречена дисциплинска мера престанак радног односа због учињене повреде радних обавеза из члана 164. став 1. тачка 17. Закона о основама система образовања и васпитања, из разлога што је у мају и јуну месецу 2018. године ангажовала туристичку агенцију у приватној режији, за које путовање су јој ученици исплаћивали новац у ратама почев од фебруара 2018. године на руке, у учионици – кабинету ... на крају часа или непосредно после часа. Тужиља је на наведено решење изјавила жалбу која је одбијена као неоснована, решењем председника школског одбора број ... од 21.11.2018. године.

На основу правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања првостепени суд је одбио тужбени захтев којим је тужиља тражила да се пониште решења туженог која су предмет спора, позивајући се на одредбе чланова 164. став 1. тачка 17, 165. и 167. Закона о основама система образовања и васпитања.

Другостепени суд је одлуку првостепеног суда потврдио.

По налажењу Врховног касационог суда правилно су нижестепени судови применили материјално право.

Одредбом члана 164. став 1. тачка 17. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“, бр. 88/2017, 27/2018) прописано је да тежу повреду радне обавезе запосленог у установи између осталог, представља и незаконито располагање средствима, школским простором, опремом и имовином установе.

Одредбом члана 165. Закона о основама система образовања и васпитања прописано је да се дисциплински поступак покреће и води за учињену тежу повреду радне обавезе из члана 164. и повреду забране из члана 110.-113. овог закона.

Чланом 166. ставом 1. истог закона прописано је да су мере за тежу повреду радне обавезе из члана 164. и повреду забране из чл. 110–113. овог закона новчана казна, удаљење са рада и престанак радног односа. За повреду радне обавезе из члана 164. тач. 1- 18. овог закона изриче се новчана казна или удаљење са рада у траjању до три месеца, а мера престанка радног односа уколико су наведене повреде учињене свесним нехатом, намерно или у циљу прибављања себи или другоме противправне имовинске користи (став 7.).

И по налажењу Врховног касационог суда, оспорена решења о отказу уговора о раду тужиљи број ... од 30.10.2018. године и решење којим је одбијен као неоснован приговор тужиље број ... од 01.11.2018. године су законита, обзиром да је тужиља учинила повреду радне обавезе из члана 164. став 1. тачка 17. Закона о основама система образовања и васпитања, да је незаконито располагала средствима, школским прибором, опремом и имовином установе јер је утврђено да је била корисник аранжамана за путовање у ... за период од 10.07. до 22.07.2018. године, које је организовала у приватном аранжману за време годишњег одмора и које тужени није планирао годишњим планом рада и није учествовао у њиховом планирању, при чему је активности у вези са организацијом прикупљања новца на име рата и ради реализације овог летовања спороводила и у просторијама туженог.

Неосновани су наводи у ревизији тужиље да оспорено решење не садржи чињенични опис радње и време извршења дела, те да се не може јасно закључити шта значи незаконито располагање средствима школе. Супротно наводима у ревизији, конкретним решењем утврђени су време, место и начин извршења повреде радне обавезе, са позивом на конкретне доказе којима су утврђени и место и начин извршења повреде радне обавезе. Чињеница да су ђаци предавали новац за рате у просторијама школе, у ходнику и у кабинету ... указује на свест о недозвољености понашања тужиље у конкретном случају, јер је тужиљи добро познато да као педагог у школским просторијама и током радног времена са ђацима школе није дозвољено обављати приватну делатност за коју није нити квалификована, нити регистрована и која има за резултат стицање сопствене имовинске користи.

Са изнетих разлога, сагласно одредби члана 414. став 1. ЗПП одлучено је као у ставу првом изреке.

Пошто трошкови тужене за састав одговора на ревизију нису били потребни ради вођења парнице у смислу одредбе члана 154. ЗПП, то је захтев одбијен као неоснован и одлучено као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић