Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 416/2022
15.11.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Катарине Манојловић Андрић,председника већа, Гордане Џакула, Јелене Ивановић, Бранислава Босиљковића и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Гавра Димитријевић, адвокат из ..., против туженог ЈКП „Новосадска топлана“ Нови Сад, чији је пуномоћник Катарина Станојевић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1840/21 од 04.11.2021. године, у седници већа одржаној 15.11.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ посебна ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1840/21 од 04.11.2021. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1840/21 од 04.11.2021. године.

ОДБИЈА СЕ захтев тужиоца за накнаду трошкова ревизијског поступка. ОДБИЈА СЕ захтев туженог за накнаду трошкова састава одговора на ревизију.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Саду П1 2027/20 од 26.04.2021. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца да се обавеже тужени да тужиоцу на име мање исплаћене основне зараде, за период од септембра 2017. године закључно са августом 2018. године, исплати појединачне месечне износе са законском затезном каматом од доспелости до исплате и да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка са затезном каматом, све ближе наведено у овом ставу изреке. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 93.100,00 динара са законском затезном каматом почев од извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1840/21 од 04.11.2021. године, ставом првим изреке, делимично је преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду П1 2027/20 од 26.04.2021. године, тако што је обавезан тужени да тужиоцу на име мање исплаћене зараде, за период од септембра 2017. године до јула 2018. године, исплати 3.990,68 динара са затезном каматом на појединачне месечне износе од доспелости до исплате, ближе наведене у овом ставу изреке, и одређено je да свака странка сноси своје трошкове парничног поступка. Ставом другим изреке, одбијена је жалба тужиоца у преосталом делу и потврђена првостепена пресуда. Ставом трећим изреке, одбијени су захтеви странака за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне другостепене пресуде тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и због битне повреде правила поступка, са предлогом да се о ревизији одлучи на основу члана 404. Закона о парничном поступку.

Тужени је поднео одговор на ревизију, са опредељеним захтевом на накнаду трошкова састава тог одговора.

Одредбом чланa 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13 – УС, 74/13 – УС , 55/14, 87/18, 18/20) – у даљем тексту: ЗПП, прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Ставом 2. истог члана закона прописано је да о дозвољености и основаности из става 1. овог члана, одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, на основу члана 404. ЗПП. Побијана пресуда је у складу са правним ставом израженим у одлукама Врховног касационог суда, у погледу примене Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зараде и других сталних примања код корисника јавних средстава (''Службени гласник РС'', бр. 116/14, у примени од 01.11.2014. године), а имајући у виду да је предмет тужбеног захтева исплата због обрачуна зараде тужиоцу у периоду важења претходно наведеног закона. Такође, указивање у ревизији на учињене битне повреде поступка пред другостепеним судом не представља разлог због кога се посебна ревизија може изјавити.