У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Иван Тодоровић, адвокат из ..., потив туженог ГИП „Хидротехника-Београдградња“ АД Београд, чији је пуномоћник Срђан Борковић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 4676/21 од 16.09.2021. године, у седници већа oдржаној дана 22.03.2023. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 4676/21 од 16.09.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П 1010/21 од 10.03.2021. године, одбијен је тужбени захтев којим је тужиља тражила да се утврди постојање закључених Анекса I уз Уговор о купопродаји стана у изградњи Ов бр. 1668/2004 од 17.09.2004. године и Анекса I уз Уговор о купопродаји стана у изградњи Ов бр. 1667/2004 од 17.09.2004. године, да су пуноважни и да производе правно дејство, те да тужени на основу наведених купопродајних уговора и анекса нема потраживања према тужиљи за куповину станова у изградњи, што је тужени дужан да призна и трпи. Тужиља је обавезана да туженом надокнади трошкове парничног поступка у износу од 131.250,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 4676/21 од 16.09.2021. године, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена наведена пресуда првостепеног суда. Одбијен је као неоснован захтев тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против наведене другостепене пресуде, тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП која је учињена у поступку пред првостепеним судом и због погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду у складу са одредбом члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 18/20), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју овај суд пази по службеној дужности, а битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП учињена пред првостепеним судом не представља ревизијски разлог по чл. 407. став 1. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља, као купац и тужени, као продавац су дана 17.09.2004. године закључили два купопродајна уговора, чији су предмет била два стана у изградњи у Београду, на адреси ... . Тужиља је ступила у посед станова 23.06.2009. године, а тужени јој је дана 26.06.2009. године издао потврде о исплати купопродајне цене. Дана 06.07.2009. године, закључени су, и пред судом оверени дана 17.09.2004. године, спорни анекси купопродајних уговора, у чијој преамбули је наведено да је купац у целости исплатио купопродајну цену за станове. Закључком туженог од 04.03.2011. године стављене су ван снаге потврде о исплати купопродајне цене од 26.06.2009. године, пошто је провером у финансијској документацији утврђено да тужиља није исплатила купопродајну цену у целости. Међу странкама је поводом спорног односа вођена парница, која је окончана правноснажном пресудом Привредног суда у Београду П.4493/11 од 14.03.2013. године. Овом пресудом тужиља је обавезана да туженом на име неисплаћеног дела купопродајне цене за станове исплати износ од 50.099,50 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате, са припадајућом законском затезном каматом. Пресуда се заснива на утврђењу суда да је тужиља исплатила само прву рату уговорене купопродајне цене, али не и две преостале рате. У току је поступак принудног извршења обавезе тужиље по овој пресуди.

Са полазиштем на наведене чињенице, правилно нижестепени судови налазе да је о постојању потраживања туженог према тужиљи по основу реализоване купопродаје два стана у Београду, на адреси ... број .., већ одлучено правноснажном пресудом. Тужиља у овој парници за утврђење није пружила доказе да је купопродајну цену у целости измирила, како је то констатовано потврдама од 26.06.2009. године, а које је тужени једнострано ставио ван снаге, па је правилно одбијен тужбени захтев у складу са одредбама чланова 194. ЗПП и 148. став 1. Закона о облигационим односима.

Ревизијске наводе, којима се суштински указује на неправилно вредновање правног значаја и домашаја правноснажне пресуде од 14.03.2013. године, овај суд не прихвата.

Наиме, чињенице једностраног стављања ван снаге потврда од 26.06.2009. године којима је констатовано измирење купопродајне цене у целости, односно садржине преамбуле спорних анекса купопродајног уговора по којима је купац у целости измирио купопродајну цену, постојале су и представљају одлучне чињенице које су основ донете пресуде Привредног суд у Београду од 14.03.2013. године. У овој парници тужиља своје наводе о престанку обавезе из купопродајног уговора не поткрепљује новим чињеницама и доказима да је обавеза измирена, већ је захтев за утврђење заснован на становишту тужиље да се уговор који су странке потписале и којима је констатована исплата цене не може ставити ван снаге једностраном изјавом.

Пошто се постављени тужбени захтев заснива једино на наведеним чињеницама, за које је суд везан по одредби члана 192. став 1. ЗПП, преосталим наводима ревизије није доведена у сумњу правилност примене материјалног права.

Из изнетих разлога, одлучено је као у ставу првом изреке, применом одредбе члана 414. став 1. ЗПП.

На основу одредби чланова 165. став 1, 153. и 154. ЗПП, ставом другим изреке одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова поступка по ревизији, пошто није успео у овом поступку.

Председник већа – судија
Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка
управитељ писарнице
Марина Антонић