Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Зорана Хаџића, Мирјане Андријашевић, Гордане Комненић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Јадранка Јововић Самарџић, адвокат из ... и тужилаца ББ и ВВ, обоје из ..., као правних следбеника сада пок. ГГ из ..., које заступа привремени старатељ ДД, адвокат из ..., против тужене ЂЂ из ..., чији је пуномоћник Гордијана Бинић Анђелић, адвокат из ..., ради чинидбе, вредност предмета спора 10.000,00 динара, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 56/22 од 19.01.2022. године, у седници већа одржаној дана 29.12.2022. године, донео је

 

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 56/22 од 19.01.2022. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 56/22 од 19.01.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 56/22 од 19.01.2022. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца АА и потврђена пресуда Основног суда у Крушевцу П 5472/21 од 08.10.2021. године, у ставу првом, другом и трећем изреке, којима је одбијен тужбени захтев тужиоца АА и тужилаца ББ и ВВ из ..., против тужене ЂЂ, којом је тражено да се наложи туженој да обезбеди себи улаз на делу катастарске парцеле број ... КО ..., који припада туженој, који је у дужини од 7,68 метара до улице ... или из улице ... ширине 4,22 метра до ивице објекта 1. власништво тужене, с тим да из свог дела парцеле улази на постојећи тротоар до уласка у свој објекат и да престане са коришћењем капије, власништво тужиоца АА, као неоснован; одбијен евентуални тужбени захтев тужиоца АА из ... и тужилаца ББ и ВВ из ..., против тужене, којим је тражено да је тужена дужна да на име коришћења дела катастарске парцеле број ... КО ..., који је у својини тужилаца у површини од 16 м2, исплати накнаду у износу од 3.000,00 динара за сваки текући месец почев од правноснажности пресуде, као неоснован и којом је обавезан тужилац АА из ... да на име трошкова парничног поступка исплати износ од 90.000,00 динара са законском затезном каматом од извршности одлуке до исплате. Одбијен је захтев тужиоца АА за накнаду трошкова другостепеног поступка, као неоснован.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију, из свих законских разлога, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије, на основу члана 404. став 2. Закона парничном поступку ("Службени гласник РС", бр. 72/2011...18/2020, у даљем тексту: ЗПП), Врховни касациони суд је оценио да нема места одлучивању о ревизији као изузетно дозвољеној.

Правноснажном пресудом одбијен је примарни тужбени захтев тужилаца којим су тражили да се у парничном поступку утврди другачији начин коришћења ствари у сусвојини парничних странака од уређеног начина коришћења правноснажно окончаном у ванпарничном поступку Гж 36/18 од 12.04.2018. године. Одбијен је и евентуални тужбени захтев тужилаца којим су тражили да се обавеже тужена да им исплати накнаду у износу од 3.000,00 динара месечно за коришћење 16м/2 више од свог сувласничког дела, добијених у поступку уређења начина кришћења непокретности у сувласништву странака. Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване одлуке нижестепених судова, Врховни касациони суд је оценио да су нижестепене одлуке у складу са праксом и правним ставовима израженим у одлукама Врховног касационог суда у којима је одлучивао о истоветним захтевима странака, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основном, због чега нема услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, а ради разматрања правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Тужилац уз ревизију није доставио правноснажне пресуде из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању у истој или битно сличној чињенично-правној ситуацији. Примена овог института предвиђена је искључиво за питања материјалног права, па је потребно да се у ревизији јасно наведе правно питање чије разматрање предлаже и образложи потребу његовог разматрања у смислу испуњења услова прописаних у члану 404. став 1. ЗПП, што у конкретном случају није учињено.

Из наведених разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 403. став 3. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Према члану 403. став 3. ЗПП ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба ради чинидбе у овој правној ствари поднета је 23.01.2019. године. Означена вредност предмета спора је износ од 100.000,00 динара. Првостепена пресуда донета је 08.10.2021. године. Другостепена пресуда донета је 19.01.2022. године.

Како у конкретном случају вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, ревизија туженог није дозвољена применом члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић