Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 3452/2021
28.06.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић, Радославе Мађаров, Драгане Бољевић и Бранислава Босиљковића, чланова већа, у парници тужилаца АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ и ЕЕ, свих из ..., са боравиштем у иностранству и тужиље ЖЖ из ..., које заступа пуномоћник Радиша Стевановић, адвокат из ..., против тужене ЗЗ из ..., чији је пуномоћник Душко Станковић, адвокат из ..., ради утврђења права својине, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1017/20 од 09.03.2021. године, у седници већа одржаној 28.06.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1017/20 од 09.03.2021. године.

УКИДА СЕ пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1017/20 од 09.03.2021. године и предмет враћа истом суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Деспотовцу П 944/17 од 10.02.2020. године, ставом првим изреке утврђено је да је тужиља власник по основу стицања у породичној заједници са пок. ИИ и пок. ЈЈ, са уделом од 1/6 на кат. парц. бр. .. КО ... у ул. ... број .. у ..., земљиште под зградама – објектима површине 7,70 ари и њива 1. класе површине 10,29 ари, односно укупно 17,99 ари и са истим уделом на новосаграђеном стамбеном објекту – кућа од чврстог материјала која се састоји од подрума, приземља, спрата и поткровља, као и помоћном објекту на наведеној парцели, што је тужена као уписани власник непокретности дужна да призна и трпи да се означени својински удео на непокретностима упише на име тужиље. Ставом другим изреке утврђено је да су тужиоци, као законски наследници пок. ИИ из ..., власници са уделом од по 1/8 заоставштине пок. ИИ коју чини његов тековински удео од 2/6 на кп.бр. .. КО ... у ул. ... број .. у ... – земљиште под зградама и објектима површине 7,70 ари и њива 1. класе површине 10,29 ари, укупно 17,99 ари и са истим уделом и на новосаграђеном стамбеном и помоћном објекту, што је тужена као уписани власник наведених непокретности дужна да призна и трпи да се означени удели упишу на име тужилаца. Ставом трећим изреке одбијен је тужбени захтев којим су тужиоци тражили да се утврди да су као законски наследници пок. ИИ из ... стекли право својине са уделом од по 1/16 непокретности наведених у ставу првом и другом изреке, што би представљало по 1/8 заоставштине пок. ИИ у односу на његов тековински удео преко 2/6, а за још 1/6 тих непокретности. Ставом четвртим изреке утврђено је да је ништав уговор о поклону закључен 06.01.2010. године под Ов.бр. 7/10 између тужене ЗЗ као поклонопримца и пок. ЈЈ из ... као поклонодавца преко удела од 3/6 на непокретности из става 1. изреке првостепене пресуде. Ставом петим изреке одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се утврди да је ништав уговор о поклону Ов.бр. 7/10 од 06.01.2010. године преко 3/6 за још 1/6 удела на непокретности из става 1. изреке. Ставом шестим изреке обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 295.950,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1017/20 од 09.03.2021. године, ставом првим изреке одбијена је жалба тужилаца и потврђена пресуда Основног суда у Деспотовцу П 944/17 од 10.02.2020. године у одбијајућем делу, у трећем и петом ставу изреке. Ставом другим изреке преиначена је првостепена пресуда у првом, другом, четвртом и шестом ставу изреке, тако што је одбијен тужбени захтев којим је тражено да се утврди да је тужиља власник по основу стицања у породичној заједници са уделом 1/6 на кп.бр. .. КО ... и са истим уделом на новосаграђеном стамбеном и помоћном објекту, што би тужена као уписани власник непокретности била дужна да призна и трпи да се наведени удео упише на име тужиље АА; тужбени захтев којим је тражено да се утврди да су тужиоци по основу наслеђивања власници са уделима од по 1/8 заоставштине пок. ИИ, коју заоставштину чини његов тековински удео од 2/6 на кп.бр. .. КО ... ближе описане у изреци и новосаграђеном стамбеном и пословном објекту, што би тужена као уписани власник наведених непокретности била дужна да призна да се означени удели упишу на име тужиоца; тужбени захтев којим је тражено да се утврди да је ништав уговор о поклону Ов.бр. 7/10 од 06.01.2010. године закључен пред Основним судом у Јагодини - Судска јединица у Свилајнцу, између тужене као поклонопримца и пок. ЈЈ као поклонодавца у делу који се односи на удео пд 3/6 на наведеним непокретностима; тужиоци су обавезани да туженој накнаде трошкове парничног поступка у износу од 250.050,00 динара. Ставом трећим изреке другостепене пресуде одбијен је захтев тужилаца за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиоци су изјавили ревизију због погрешне примене материјалног права, уз предлог да се о ревизији одлучи применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, због потребе уједначавања судске праксе и разматрања правних питања у интересу равноправности грађана.

Одлучујући о посебној ревизији тужилаца, у односу на непреиначени део из става првог изреке побијане другостепене пресуде, Врховни суд је оценио да су испуњени услови из члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП, због чега је дозволио посебну ревизију имајући у виду да се ради о утврђењу права својине на идеалним деловима непокретности и редукцији уговора поклону до висине тражених сувласничких удела, по тужби са више захтева који су у конексној вези. Управо због конексног карактера захтева, спорна правна питања не могу да се решавају одвојено, па је на основу члана 404. став 2. ЗПП, одлучено као у првом ставу изреке.

Испитујући побијану пресуду, на основу члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11..10/23), Врховни суд је нашао да је ревизија основана.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља АА је удовица пок. ИИ, бившег из ..., док су остали тужиоци њихова деца. Поред ИИ и тужиље АА са децом, породичну заједницу су чинили ИИ родитељи, пок. ЈЈ и пок. КК. ИИ је преминуо 2009. године, његова мајка КК исте године, а ЈЈ је преминуо 2010. године и за собом је оставио наследнике из првог наследног реда: ћерку - тужену ЗЗ и синове ЛЛ, ЉЉ и ММ. Пок. ЈЈ је за живота са туженом ЗЗ закључио уговор о поклону оверен дана 06.01.2010. године, којим је туженој својој ћерки поклонио непокретности које су предмет спора, кат. парцелу бр. .. КО ... са кућом и помоћним објектом, задржавајући право доживотног становања. На основу уговора о поклону извршен је упис права својине на име тужене. Предметна парцела са новосаграђени стамбеним и помоћним објекатом је стечена у породичној и економској заједници, с тим што је покојни ЈЈ дао већи допринос у почетној фази стицања приликом куповине плаца, док је учествовао и у куповини плаца за синове ЉЉ и ММ, како од своје уштеђевине, тако и од продаје плаца и куће у месту .... Живео је иностранству и примао социјалну помоћ заједно са женом пок. КК. ИИ је доприносио од прихода које је имао у Француској и Немачкој, бавећи се израдом бакарних сувернира и другим пословима, док је и АА која је у брачној заједници са ИИ од 1974. године, обављала различите послове у иностранству и заједно са супругом у иностранству остваривала социјална примања за децу.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања и ценећи допринос чланова породичне заједнице у заједничком стицању, првостепени суд је закључио да је пок. ЈЈ по основу тековине - стицања у породичној заједници стекао право својине на уделу од 3/6 непокретности које су предмет спора, да је удео пок. ИИ 2/6, док је удео тужиље АА 1/6 непокретности. Стога је утврдио да је ништав и без правних последица уговор о поклону Ов. бр. 7/10 од 06.01.2010. године, за 3/6 удела у спорним непокретностима, будући да истим пок. ЈЈ није могао пуноважно располагати, односно поклонити га туженој ЗЗ.

Другостепени суд је закључио да постоји непотпуна пасивна легитимација, уз оцену да су тужбом као нужни супарничари морали да буду обухваћени сви чланови породичне заједнице који су учествовали у стицању заједничке имовине, а да уколико неко од њих није жив, онда његови законски наследници. У конкретном случају морали су да буду обухваћени и браћа пок. ИИ - ЛЛ, ЉЉ и ММ, као чланови породичне заједнице који су наследници покојних родитеља ЈЈ и КК. Такође, тужбом за утврђење ништавости уговора о поклону нису обухваћени законски наследници пок. ЈЈ, његова деца као нужни супарничари јер тужбом морају бити обухваћене обе уговорне стране и поклонодавац и поклонопримац, а уколико неко од њих није жив, онда сви његови наследници.

По оцени Врховног суда, другостепени суд је погрешно применио материјално право због чега је чињенично стање остало непотпуно утврђено.

У овом случају тужиља АА тужбом тражи да се утврди да је власник по основу тековине – стицања у породичној заједници, са уделом од 1/6 на кп.бр. .. КО ..., новосаграђеном стамбеном и помоћном објекту на наведеној парцели, а тужба је поднета против тужене која је уписани власник наведених непокретности. Такође, тужбом је тражено да се утврди да су тужиоци власници по основу наслеђивања, са уделима од по 1/8 заоставштине пок. ИИ, коју чини његов удео од 2/6 на кп.бр. .. КО ..., новосаграђеним стамбеном објекту и помоћном објекту на наведеној парцели, дакле, на непокретностима на којима је тужена уписани власник. Како тужиоци траже да се утврди да су сувласници по основу стицања у породичној заједници односно наслеђивања на непокретностима на којима је искључиви власник уписана тужена, то је ревизијски суд нашао да је погрешна оцена другостепеног суда да у конкретном случају не постоји потпуна пасивна легитимација. Наиме, тужиоци су поднели тужбу против тужене као уписаног власника предметних непокретности, па се не може прихватити став другостепеног суда да су као јединствени нужни супарничари тужбом морали да буду обухваћени сви чланови породичне заједнице односно законски наследници пок ЈЈ, будући да на спорним непокретностима на којима тужици траже утврђење права својине, остали чланови породичне заједнице односно законски наследници нису уписани власници непокретности. Осим тога, нејасан је став другостепеног суда о непотпуној пасивној легитимацији и да су сви законски наследници пок. ЈЈ и КК морали да буду обухваћени тужбом као јединствени и нужни супарничари, ако се има у виду да су законски наследници пок. ЈЈ, као члана породичне заједнице, његови синови ЉЉ и ММ (браћа тужене), у прикљученом предмету Основног суда у Јагодини П 1253/10 још 2010. Године, дали оверену изјаву да немају никаквог потраживања према кући и плацу у ..., у ул. ..., што је управо имовина која је предмет тужбеног захтева у овом спору.