Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 18/20) и утврдио да је ревизија туженог неоснована.

Упоступку пред нижестепеним судовима није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју овај суд пази по службеној дужности. У ревизији се указује на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП. Међутим, због наведене битне повреде одредаба парничног поступка ревизија се не може изјавити, с обзиром на то да иста није прописана као разлог за изјављивање ревизије одредбама члана 407. став 1. тачка 1. – 3. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиоцу као запосленом на пословима ... у делу предузећа Шумско газдинство „Банат“ Панчево, Шумска управа ..., отказан је уговор о раду од 03.07.2006. године са припадајућим анексима уговора од 27.06.2011. године и 20.05.2014. године, оспореним решењем директора туженог број 01-663 од 31.03.2015. године, зато што није евидентирао недостатак дрвних сортимената у лугарском дневнику, нити је благовремено на јасан и недвосмислен начин обавестио послодавца о нестанку дрвних асортимената, узроку нестанка и количини која недостаје, чиме је проузрокована велика штета послодавцу, уз наводе да је на основу извештаја Комисије о примопредаји реона „...“ и дела „...“ од 26.12.2014. године констатовано да је запослени пропустио да обележи 1394 пања укупне дрвне масе 139,86м3, као и да штета настала бесправном сечом износи 653.166,84 динара. У спроведеном поступку је утврђено да је тужилац био задужен за реон „...“ последњих 16 година и усмено за реон „...“ који је делио са колегом ББ. То је реон који је могао обилазити једино чамцем, тако да је тужилац задужио чамац и мотор за чамац. Мотор се често кварио, због чега је тужилац више путао морао да га поправља, позајмљивао мотор од других запослених и тражио од шумске управе да мотор поправи. У поднетом извештају од 07.10.2014. године тужилац је описао до каквог квара је дошло 05.10.2014. године приликом последњег коришћења предметног мотора за потребе обиласка реона на „...“, затим у извештају од 13.10.2014. године навео да је мотор у квару и да нема како да обилази „..., а да је стање на реону „...“ редовно, без упада и крађа. У извештају од 22.10.2014. године навео је да је мотор враћен непоправљен и да га то онемогућава да обилази реон који се налази на води, те у извештају од 11.12.2014. године навео да није добио средство којим би обилазио реон и да је онемогућен да извршава своје радне обавезе чувања и обилажења „...“. За реон „...“ је утврђено да у периоду од 03.12.2014. године до 26.12.2014. године није био обезбеђен надзором чувара шуме, имајући у виду да је тужилац био задужен обиласком трећег терена, да је његов одлазак на реон „....“ обухватао период дана од 06,00 часова (када је кретао из ...) до 16,00 часова (када се враћао у ...), да је било зимско доба и да није могао у касним вечерњим сатима у том периоду да благовремено обиђе и овај реон „...“. Пре ангажовања на реону „...“, тужилац је у реону „...“ пронашао само пет свежих пањева и исте је евидентирао, водио је књигу пањева и дневник чувара шуме, а 02.12.2014. године доставио извештај шефу шумске управе којим га је обавестио да парцела 75ц остаје неочишћена, односно неприпремљена за пошумљавање, с обзиром на то да није имао отпремнице које би дао људима који су били заинтересовани за исту. Од тада тужилац послове није вршио у реону „...“, с обзиром да му је било наложено да ради на другом терену, да обављање послова чувара шуме у области „...“, да се током рада на том послу повредио 11.12.2014. године и услед повреде је упућен на боловање које му је отворено 13.12.2014. године, и да је дана 26.12.2014. године састављен извештај о примопредаји реона „...“.

Код туженог је формирана Комисија која је имала задатак да изврши ванредну контролу реона „...“ у Шумској управи „...“, која је 16.10.2014. године поднела извештај о контроли реона „...“ из којег произилази да је у периоду од 13.10.2014. године до 14.10.2014. године обишла терен и утврдила да су за реон „...“ задужена два чувара шуме, ББ у чијој су надлежности одељења 71, 72, 73, 77 и 78 и АА у чијој су надлежности одељења 70, 74, 75, 76, 79, 80, 81 и 82, да је Комисија пронашла да су у одељењима 74/1 и 75/8 уз саму обалу постојала два бесправно посечена пања јасена, да у одељењима 73 и 79 постоји скоро идентична количина свеже исеченог метарског дрвета, с тим да ниједан од чувара није имао сазнање о томе. Задатак комисије био је и да обиђе и констатује стање у реону „...“ и да изврши примопредају реона, што је и учинила уз сачињење записника 26.12.2014. године. У реону „...“ Комисија је радила пет радних дана (од 18.12.2014. године до 24.12.2014. године) и обиласком терена пронашла 1.394 пања који нису обележени живом, нити су пријављени као бесправно посечени, што је констатовано у поднетом извештају. Извештај о ванредној контроли је послужио послодавцу да тужиоцу откаже уговор о раду, иако по оцени нижестепених судова није потпун, не исказује старост пањева који су пронађени необележени, а која се ни доказима у проведеном поступку није могла са сигурношћу утврдити, односно утврдити да ли су заиста били посечени у време када је тужилац био дужан да врши послове у реону настале сече. При том се имало у виду да се старост пањева који су пронађени необележени може кретати од три до пет дана, као и до пет месеци, и да се период необезбеђеног надзора у реону „...“ тужиоцу не може ставити на терет. Исто тако, тужиоцу се не може на терет ставити ни стање комисијски утврђеног у реону „...“ у октобру 2014. године, имајући у виду да му послодавац ни обезбедио услове да у том реону обавља послове чувара шуме, што је тужилац јасно предочавао послодавцу, коме стање учесталог квара мотора и недостајућег средства за превоз чамцем није могло остати непознато.

Код овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су правилно применили материјално право, када су усвојили тужбени захтев тужиоца и поништили као незаконито оспорено решење туженог о престанку радног односа тужиоцу отказом уговора о раду и обавезали туженог да тужиоца врати на рад.

Одредбом члана 179. став 2. тачка 1. Закона о раду („Службени гласник РС“ број 24/05 ... 75/14) је прописано да, послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који својом кривицом учини повреду радне обавезе и то ако несавесно или немарно извршава радне обавезе. Одредбом члана 179. став 3. тачка 8. овог закона да, послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који не поштује радну дисциплину и то ако не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца. Одредбом члана 103. став 1. тачка 1. Колективног уговора код туженог је прописано да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који својом кривицом учини повреду радне обавезе и то ако неблаговремено, несавесно или немарно извршава радне обавезе или не извршава радне обавезе, а тачком 14. ако проузрокује штету послодавцу чињењем или пропуштањем чињења. Одредбом члана 104. став 1. тачка 24. истог Колективног уговора је прописано да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који не поштује радну дисциплину и то и у случају очигледног непоштовања радне дисциплине, односно другог непримереног понашања које се негативно одражава на рад и пословање послодавца или на друге запослене. Одредбом члана 14. став 1. тачка 1. Уговора о раду (уговора о утврђивању права, обавеза и одговорности закљученог између тужиоца и туженог) је предвиђено да запосленом престаје радни однос отказом уговора о раду од стране послодавца ако својом кривицом учини повреду радне обавезе и то неблаговремено, несавесно или немарно извршавање, односно неизвршавање радних дужности и обавеза, а тачком 17. проузроковање штете послодавцу, намерно или крајњом непажњом, чињењем или пропуштањем. Одредбом члана 14. став 2. тачка 6. истог уговора је предвиђено да је непоштовање радне дисциплине, односно понашање запосленог због којег не може да настави рад код послодавца и то и у случају очигледног непоштовања радне дисциплине, односно другог непримереног понашања које се негативно одражава на рад и пословање послодавца или на друге запослене.

У спору из радног односа, суд законитост решења цени са становишта правилне примене материјалног права, повреде правила поступка и чињеничног стања из оспореног решења.

У конкретном случају, из утврђеног чињеничног стања није се могло са сигурношћу утврдити да су тачне чињенице на којима је заснивано оспорено решење, односно да је тужилац учинио повреду радне обавезе која му се ставља на терет и да није поштовао радну дисциплину прописану актом послодавца, односно да је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца, то није могло бити ни доказано постојање кривице на страни тужиоца, нити уз разумну оцену закључити због чега не би могао да настави рад код туженог, те је и по оцени ревизијског суда правилно поништено као незаконито оспорено решење туженог о престанку радног односа тужиоцу отказом уговора о раду.

Правилна је одлука о враћању тужиоца на рад код туженог, донета на захтев тужиоца на основу одредбе члана 191. став 1. Закона о раду.

Неосновани су наводи ревизије којима се указује да су од стране суда цењени само докази и делови исказа сведока који иду у прилог тужиоцу. Оспоравањем оцене доказа у суштини се оспорава се утврђено чињенично стање, што не представља дозвољени разлог за изјављивање ревизије као ванредног правног лека. Императивном одредбом члана 407. став 2. ЗПП прописано је да ревизија не може да се изјави због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања. У овој правној ствари, другостепени суд је прихватио чињенично стање утврђено првостепеном пресудом, као довољно упориште за оцену да је материјално право правилно примењено, уз дате јасне разлоге због којих је жалбу туженог у битним наводима оценио неоснованом. Прихватањем разлога другостепеног суда као правилних, Врховни касациони је оценио да ревизија није основана ни у наводима о погрешној примени материјалног права.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 414. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа-судија

Марина Милановић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић