Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је, због погрешне примене материјалног права, благовремено изјавио ревизију предвиђену одредбом члана 404. ЗПП (посебна ревизија).

Према наведеној одредби (став 1.), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако Врховни касациони суд оцени да је потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначити судску праксу или дати ново тумачење права.

По оцени Врховног касационог суда, правна питања изнета у ревизији нису од општег интереса нити су у интересу остварења равноправности грађана, да би постојала потреба њиховог разматрања у поступку одлучивања о изјављеној посебној ревизији.

Наводи ревидента да судови нису одлучивали у границама тужбеног захтева у смислу члана 3. ЗПП и да су изреке пресуда нижестепених судова неразумљиве, нису од значаја за дозвољеност посебне ревизије. Законски разлог за ово изузетно правно средство је само погрешна примена материјалног права, а означеним наводима тужени указује на прекорачење тужбеног захтева и на учињену битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП.

У овом спору нема потребе за новим тумачењем права јер је уговор који закључи лице које није способно за расуђивање ништав, у смислу члана 103. став 1. Закона о облигационим односима. Захтевом да се ништи уговор о поклону који је закључила са туженим поклонодавац је тражила утврђење његове ништавости из разлога неспособности за расуђивање, изнетим у чињеничним наводима тужбе да је уговор закључила у присуству здравствених сметњи због којих је непосредно пре тога била лечена. При томе, на садржину тражене правне заштите (утврђење ништавости уговора) не утичу и друге чињенице изнете у тужби којима се указује на постојање заблуде и преваре поклонодавца у погледу предмета поклона. Деменција поклонодавца, као разлог њене неспособности за закључење уговора о покону, утврђена је вештачењем и као утврђена чињеница не може се оспоравати посебном ревизијом.

Уз ревизију нису приложене правноснажне пресуде донете у истим или битно истоветним чињенично-правним споровима које би оправдале одлучивање о посебној ревизији ради уједначавања судске праксе. Приложена сентенца из пресуде Врховног касационог суда Рев 2881/2017 од 31.01.2018. године није примењива у овом случају јер су тужбом истицане и чињенице о неспособности поклонодавца да због болести закључи уговор о поклону и тражено је његово ништење, а не поништај.

Из наведених разлога, на основу члана 404. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.

Према одредби члана 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинско- правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Вредног предмета овог спора утврђена је на припремном рочишту од 21.11.2016. године у износу од 500.000,00 динара, који је очигледно нижи од износа меродавног за дозвољеност ревизије у смислу наведене законске одредбе. У процесној ситуацији када је другостепени суд, одлучујући о жалби туженог, укинуо првостепену пресуду у одређеном делу и у том делу тужбу одбацио, ревизија туженог није дозвољена у смислу члана 403. став 2. тачка 3. ЗПП.

Следствено изложеном, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић