У правоснажно окончаном поступку утврђено је да је тужиља била у радном односу на неодређено време код туженог по уговору о раду број ../2015 од 05.05.2015. године на пословима ..., да је то радно место укинуто услед чега је тужиља упућена на рад код другог послодавца, и то Рукометног клуба „Железничар“, а да је по повратку на рад код туженог априла 2017. године, анексом уговора о раду 01-129/2017 од 06.04.2017. године распоређена на радно место помоћног радника, у просторијама Спортског савеза Ниша. Тужиља је уложила приговор дана 25.04.2017. године Управном одбору туженог и новим анексом уговора о раду потписаном дана 01.06.2017. године премештена је на радно место ... у складу са изменом акта о систематизацији и одлуком туженог од истог датума, на спортским теренима „Вртоп“ Нишка Бања. На седници Управног одобра дана 27.10.2017. године тужени је донео одлуку о усвајању новог акта о систематизацији радних места којим је радно место тужиље, ..., поново укинуо и у складу са поменутом одлуком је дана 31.10.2017. године донет нови Правилник о систематизцији радних места. Међутим, тужиља је остала да ради на радном месту које је укинуто, да би тужени 25.12.2017. године донео одлуку о увођењу минималне зараде запосленима, у складу са којом је тужиљи достављено обавештење дана 26.01.2018. године ради закључења новог анекса уговора о раду због измене коефицијената ради исплате минималне зараде, који је тужиља потписала. Тужиљи је престао радни однос код туженог отказом уговора о раду решењем од 30.05.2018. године које је засновано на одредби члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду, због престанка потребе за обављањем послова, а као последице економских и организационих промена код послодавца и по том основу исплаћена јој је припадајућа отпремнина.

Имајући у виду овако утврђено чињенично стање нижестепени судови су закључили да је постојао отказни разлог који је наведен у оспореном решењу и одбио је тужбени захтев.

Врховни суд сматра да се за сада не може прихватити становиште нижестепених судова о испуњености услова за правилност поступка који је претходио доношњу решења о отказу уговора о раду тужиље.

Ревизијом се основано указује да нижестепени судови нису правилно утврдили разлоге за отказ уговора о раду тужиљи, односно да ли је разлог за отказ уговора био технолошке, економске и организационе промене или злоупотреба права од стране туженог.

Приликом оцене навода из жалбе тужиље другостепени суд није дао довољан значај чињеници да је радно место на коме је тужиља радила било укинуто Правилником о сиситематизцији радних места у току 2016. године, због чега је тужиља упућена на рад код другог послодавца, а да је по повратку на рад код туженог у априлу 2017. године распоређена на радно место помоћног радника, које је било предвиђено Правилником о организацији и систематизацији рада за које је био потребан други степен стручне спреме, а тужиља је имала четврти степен стручне спреме. Због овога је, пошто се тужиља обратила Инспекцији рада, поново систематизовано радно место ... на које је тужиља распоређена, да би Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних места 31.10.2017. године поново укинуто радно место тужиље, а тужиља остала да ради на том укинутом радном месту све до 30.05.2018. године, када је донето решење о престанку радног односа.

Другостепени суд је, иако је заказао расправу, само прочитао писмене доказе који су изведени у првостепеном поступку, али није саслушао тужиљу и секретара туженог ББ, како би се у потпуности разјасниле околности укидања радног места тужиље, поновног систематизовања тог радног места, а након тога поновног укидања тог радног места и престанка радног односа тужиље.

Наиме, сведок ББ је у свом исказу тврдио да до поновног увођења радног места ... на коме је тужиља распоређена није дошло због налога Инспекције рада, јер њему Инспекција није ништа наложила, да је тужиља премештена на тениске терене „Вртоп“ Нишка Бања, а када је пословање Спортског комплекса „Вртоп“ преузела Општина Нишка Бања, тужиља је враћена у Спртски савез Ниша, донет нов Правилник о систематизацији радних места и поново укинуто радно место тужиље. У свом исказу тужиља је тврдила да је била дискриминисана поступањем туженог, јер је претходно указала на неке неправилности у раду, те да услови на тениским теренима у Нишкој Бањи за рад нису били одговарајући, а она је тамо премештена усред зиме, када није било грејања, воде и тоалета. Поред тога, тужиља је на укинутом радном месту радила још пуних пет месеци, а судови нису дали довољан значај тој чињеници, имајући у виду да, према Правилнику о систематизацији радних места од 31.10.2017. године и исказу секретара туженог није било потребе за радним местом ..., због чега је нејасно да ли су укинути послови једног места на коме је тужиља била распоређена или и даље постоји потреба за њиховим обављањем.

Како у спроведеном поступку није потпуно утврђено чињенично стање у погледу наведених околности, другостепени суд ће испитати да ли је у поступању туженог било неправилности и злоупотребе права приликом доношења решења тужиљи о престанку радног односа, или је поступак који је претходио отказу правилно спроведен на основу чега ће извести закључак да ли је на основу чл.179. ст. 5. тачка 1. Закона о раду престала потреба за радом тужиље.

Пошто другостепени суд утврди наведене чињенице, правилном применом материјалног права донеће закониту и правилну одлуку.

Из наведених разлога одлучено је као у изреци решења, на основу члана 416. став 2. Закона о парничном поступку.

Председник већа-судија

Весна Субић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић