Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 10040/2022
19.01.2023. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Марине Милановић, председника већа, Јелице Бојанић Керкез, Весне Станковић, Бранислава Босиљковића и Бранке Дражић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., кога заступа Предраг Станојевић адвокат из ... против туженог ЈП „Водовод“ из Врања, чији је пуномоћник Александра Стошић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 1249/21 од 21.03.2022. године, у седници већа одржаној дана 19.01.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 1249/21 од 21.03.2022. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Врању Гж 1249/21 од 21.03.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Врању П 2950/19 од 23.03.2021. године, првим ставом изреке, стављено је ван снаге решење Основног суда у Врању Пл 346/19 од 25.06.2019. године којим је усвојен предложени платни налог, па је одбијен као неоснован тужбени захтев којим је тражено обавезивање туженог да тужиоцу на име дуга исплати износе од по 6.000,00 динара са законском затезном каматом од 21.05.2019. године до исплате по рачунима број 28/19, 43/19, 40/19, 57/19, 74/18, 70/19, 83/19, 93/19 и 111/19, сви издати са датумом 13.005.2019. године, као и за трошкове поступка издавања платног налога у износу од 10.060,00 динара са законском затезном каматом од извршности решења о трошковима до исплате. Другим ставом изреке обавезан је тужилац да туженом на име трошкова парничног поступка исплати износ од 54.000,00 динара са законском затезном каматом од извршности до исплате.

Пресудом Вишег суда у Врању Гж 1249/21 од 21.03.2022. године, првим ставом изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Врању П 2950/19 од 23.03.2021. године. Другим ставом изреке одбијен је као неоснован захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је због погрешне примене материјалног права сходно члану 404. ЗПП изјавио ревизију.

Одредбом члана 404. став 1. ЗПП прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако Врховни касациони суд оцени да је потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначити судску праксу или дати ново тумачење права (посебна ревизија).

Према образложењу побијане пресуде, применом члана 17. став 1. Закона о облигационим односима који регулише обавезу странака да своје обавезе изврше и да су одговорне за испуњење истих и члана 23. Закона о адвокатури који предвиђа право адвоката на награду и накнаду за свој рад у складу са Тарифом донетом од стране надлежне Адвокатске коморе, у конкретном случају није било основа за усвајање истакнутог тужбеног захтева одржавањем на снази издатог платног налога имајући у виду да сходно члану 6. уговора о пружању правних услуга од стране адвоката закљученог између тужиоца и туженог као корисника адвокатских услуга исплата уговорене накнаде није предвиђена у случају када тужени не успе у спору. Како је приговор ради убрзања поступак поднет у име туженог од стране тужиоца као његовог пуномоћника одбачена, то није било основа за признање тражене накнаде за сачињавање приговора, што је у складу са праксом судова, па не постоји потреба уједначавања исте, јер правилна примена материјалног права са захтевом као у конркетном случају зависи од утврђеног чињеничног стања.

Преузмите документ у ПДФ формату