Имајући у виду овако утврђено чињенично стање, првостепени суд је закључио да је тужбени захтев тужиље неоснован, јер је на несумњив начин утврђено да је 31.03.2018. године из погона туженог покушала да изнесе чинију са кајмаком, због чега је учинила повреду радне обавезе, те су радње туженог у вези са отказом уговора о раду законите и у складу са одредбом члана 55. став 2. тачка 10. Правилника о раду.

Супротно, по оцени другостeпеног суда, повреда радне обавезе која се тужиљи ставља на терет у оспореном решењу, није идентификована у погледу места, начина и времена извршења, већ је кривица тужиље за учињену повреду радне обавезе заснована на претпоставци сведока ББ да је тужиља испод кецеље тог дана држала чинију са кајмаком, због чега није доказано да је тужиља учинила наведену повреду радне обавезе која јој се ставља на терет, те је побијано решење о отказу уговора о раду незаконито, јер није постојао основ за отказ уговора. Због наведеног, другостепени суд је преиначио првостепену пресуду и усвојио тужбени захтев тужиље.

По оцени Врховног касационог суда основано се у ревизији указује да је другостепена пресуда захваћена битном повредом одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП, учињене пред другостепеним судом, јер другостепени суд није могао да изврши другачију оцену доказа изведених пред првостепеним судом, а да пре тога не отвори главну расправу.

Чланом 383. став 1. Закона о парничном поступку, прописано је да другостепени суд одлучује о жалби, по правилу, без расправе. Чланом 394. истог закона, прописано је да ће другостепени суд пресудом да преиначи првостепену пресуду ако је на основу расправе утврдио другачије чињенично стање него што је оно у првостепеној пресуди (став 1), ако је првостепени суд погрешно оценио исправе или посредно изведене доказе, а одлука првостепеног суда је заснована искључиво на тим доказима (став 2), ако је првостепени суд из чињеница које је утврдио извео неправилан закључак о постојању других чињеница на којима је заснована пресуда (став 3), ако сматра да је чињенично стање у првостепеној пресуди правилно утврђено, али да је првостепени суд погрешно применио материјално право (став 4).

Из наведеног јасно произилази да ако другостепени суд не прихвати оцену доказа извршену од стране првостепеног суда и сматра да је због тога чињенично стање погрешно и непотпуно утврђено, има могућност да сам одржи расправу и понови већ изведене доказе за које сматра да по садржини подлежу пажљивијој оцени доказне вредности.

У конкретном случају, имајући у виду чињеницу да је првостепени суд исказ сведока ББ у целости прихватио, ценећи да је уверљив и непристрасан, а да је другостепени суд без отварања главне расправе оценио да је исказ именованог сведока непоуздан и контрадикторан, то је другостепени суд на наведени начин учинио битну повреду из члана 374. став 1. у вези са чланом 394. Закона о парничном поступку, због чега је другостепена пресуда морала бити укинута и предмет враћен другостепеном суду на поновно суђење.

Укинута је и одлука о трошковима поступка, применом члана 165. став 3. ЗПП, јер иста зависи од коначног исхода парнице.

У поновном поступку, другостепени суд ће поступити по изнетим примедбама овог суда, након чега ће поново одлучити о тужбеном захтеву тужиље правилном применом материјалног права.

Из наведених разлога на основу члана 415. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић