Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 3852/21 од 25.02.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба туженог и потврђено решење садржано у ставу првом изреке првостепене пресуде. Ставом другим изреке, укинута је првостепена пресуда у ставу трећем изреке и тужба у делу којим је тужиља тражила да се утврди да је била у радном односу код туженог у периоду од 15.10.2009. године до 31.07.2015. године одбачена као неблаговремена. Ставом трећим изреке, одбијена је жалба тужиља и потврђена првостепена пресуда у делу ставова четвртог, петог и шестог изреке. Ставом четвртим изреке, укинута је првостепена пресуда у ставу седмом изреке и предмет у том делу враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, у делу ставова другог и трећег изреке, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП учињене пред другостепеним судом и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања. Врховни касациони суд је испитао правноснажну пресуду донету у другом степену у побијаном делу у складу са члановима 441. и 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 18/20) и оценио да ревизија није основана.

У поступку доношења пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, нити овај суд налази пропусте у поступању који би представљали повреду поступка од стране другостепеног суда.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је фактички обављала послове ... за потребе амбасадора у Резиденцији ББ у Београду, које радно место није било систематизовано код туженог. Везано за овај рад, између странака је закључен уговор о пружању услуга генералног чишћења простора резиденције, припадајућег намештаја и опреме на одређеној адреси, за месечну накнаду од 500 евра, за временски период од 01.01.2014. године до 31.12.2014. године. Овим уговором предвиђена је за случај евентуалног спора јурисдикција и надлежност судова Републике Србије. Од стране отправника послова Амбасаде, тужиља је обавештена да ће послове обављати до доласка новог амбасадора, што је и реализовано тако што јој је дана 31.07.2015. године саопштено да више неће радити. За време обављања рада тужиљи је исплаћиван једино уговорени износ од 500 евра месечно. Запослени у Амбасади су поред зараде и доприноса за обавезно социјално осигурање остваривали и право на регрес за коришћење годишњег одмора.

Другостепени суд је укинуо првостепену пресуду у делу захтева за утврђење постојања радног односа који је постављен поднеском од 20.02.2017. године, те тужбу одбацио из разлога што је фактички рад престао 31.07.2015. године, а тужиља у преклузивном року од 60 дана из члана 195. Закона о раду није затражила судску заштиту. Нижестепени судови су одбили тужбени захтев у делу за враћање на рад и за исплату накнаде штете у висини зараде за период од 01.08.2015. године до 29.02.2016. године, налазећи да би ово биле последице незаконитог престанка радног односа по члану 191. Закона о раду, што у конкретном случају није испуњено. Тужбени захтев у делу за исплату регреса за 2012, 2013. и 2014. годину, односно накнаду штете због неисплаћеног регреса за 2015. годину, судови су одбили с позивом на члан 118. Закона о раду, налазећи да у закљученом уговору међу странкама не постоји одредба која би јој давала право на ово примање, нити је она доказала висину накнаде коју тражи за 2015. годину.

По оцени Врховног касационог суда, правилно је другостепени суд применио материјално право када је тужбу у делу за утврђење радног односа одбацио, а у преосталом делу одлучио да је тужбени захтев неоснован.

Наводима ревизије тужиља не доводи у сумњу правилност утврђења одлучних чињеница да осим за период 01.01.2014. године до 31.12.2014. године она није имала регулисан радно-правни однос успостављен фактичким радом у амбасади туженог у Београду, нити да је све време она обављала послове ..., које радно место актом о систематизацији радних места туженог није предвиђено. Стога, када је тужиља имала сазнања под којим условима се радно ангажује, да тужени на основу својих општих аката нема правну могућност да са њом заснује радни однос, те када јој је предочено да ће јој радно ангажовање престати након доласка новог амбасадора, не могу се прихватити наводи ревизије да су испуњени услови за преображај рада тужиље у радни однос. Осим тога, тужиља је након истека законског рока од 60 дана поднела захтев за утврђење постојања радног односа, па је другостепеном пресудом њена пасивност правилно санкционисана у складу са чланом 391. став 2. ЗПП. Пошто не постоји радни однос тужиље, правилно је одбијен тужбени захтев за чинидбу и исплату као предвиђеним последицама незаконитог престанка радног односа по члану 191. Закона о раду, односно за исплату регреса као права из радног односа по члану 118. став 2. тачка 6. истог закона.

Из изнетих разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић