Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП) па је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је након оцене навода изнетих у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је у односу на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП неоснован, док је у преосталом делу недозвољен.

Бранилац у поднетом захтеву за заштиту законитости наводи да је побијаним пресудама учињена повреда закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, јер радња извршења за коју је окривљени оглашен кривим, нема законска обележја кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278. Кривичног законика (КЗ), с обзиром да је шетање пса без заштитне корпе на њушци предвиђено као прекршајна одговорност Одлуком о држању домаћих животиња и кућних љубимаца на територији Града Крушевца, а осим тога, окривљени није власник пса, власник је његова мајка, нити држалац пса, пошто је држалац био његов брат.

По оцени Врховног суда изложени наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног нису основани.

Из изреке првостепене пресуде произилази да је окривљени „у вечерњим сатима, у Крушевцу, у дворишту Основне школе „Нада Поповић“, у стању урачунљивости, свестан да је његово дело забрањено, општеопасном радњом изазвао опасност за живот и тело људи, услед чега је наступила лака телесна повреда једног лица, на тај начин што је супротно одредби члана 24. став 1. Одлуке о држању домаћих животиња и кућних љубимаца на територији Града Крушевца, као држалац пса, шетао пса без заштитне корпе на њушци у непосредној близини пролазника и тиме исте угрожавао, па је његов пас... напао и ујео у пределу десне потколенице малолетног ББ... а окривљени је био свестан да услед несавесне шетње пса може доћи до опасности за живот и тело људи и наступања лаке телесне повреде једног лица, али је олако држао да до тога неће доћи“.

Одредбом члана 278. став 1. КЗ прописано је да кривично дело изазивање опште опасности чини онај ко пожаром, поплавом, експлозијом, отровом или отровним гасом, радиоактивним или другим јонизујућим зрачењем, електричном енергијом, моторном силом или каквом другом општеопасном радњом или општеопасним средством изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима а казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. Ставом 5. истог члана, прописано је да ако је дело из става 1, 3. и 4. овог члана учињено из нехата учинилац ће се казнити затвором до 3 године.

Код овог кривичног дела једна од алтернативно прописаних, радња извршења састоји се у предузимању опште опасне радње или употреби неког општеопасног средства, док је последица кривичног дела изазивање, односно проузроковање конкретне опасности за живoт или тело људи или за имовину већег обима.

Чланом 24. Одлуке о држању домаћих животиња и кућних љубимаца на територији Града Крушевца („Службени гласник Града Крушевца“, бр. 6/2011, 3/2014 и 4/2014) прописано је у ставу 1. да је држалац пса дужан да пса изводи на кратком поводнику, са заштитном корпом на њушци.

Наведена радња прекршаја не искључује радњу кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278. КЗ, јер се наведеном радњом прекршајно санкционише само поступање супротно обавези да се приликом шетње пас изводи на поводнику и са заштитном корпом, у ком делу се исцрпљује радња прекршаја, што подразумева ситуацију када држалац током шетње пса не долази у контакт са другим лицем на јавној површини, у граду.

Насупрот томе, код радње кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278. став 5. у вези става 1. КЗ обележја наведеног кривичног дела огледају се у изазивању опште опасности, у конкрентом случају опште опасном радњом и опште опасним средством, када је приликом шетње окривљеног са псом дошло до напада пса на малолетног оштећеног, у ситуацији када пас није имао заштитну корпу на њушци, а што је за последицу, као обележје овог кривичног дела, имало конкретну опасност за живот или тело људи, у конкретном случају малолетног оштећеног који је од уједа пса задобио лаке телесне повреде.

Наступање последице у смислу изазивања опасности као обележја овог кривичног дела односи се и на остала лица у близини места напада пса, јер место на коме се предметни догађај одиграо, двориште Основне школе која се налази у граду, само по себи подразумева присуство већег броја људи и велику прометност, те оваквом општеопасном радњом окривљеног – шетањем пса без заштитне корпе на њушци проузрокована је последица предметног кривичног дела- конкретна опасност за живот и тело (настала у моменту када је оштећеног пас напао и ујео), а угоженост је постојала и у односу на људе у школском дворишту где се догађај одиграо односно за све људе који се могу наћи у његовој близини у том простору.

Имајући у виду овако наведене чињенице у изреци пресуде као и цитирани законски опис бића кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278. став 1. КЗ, Врховни суд налази да из чињеничног описа кривичног дела у изреци правноснажне пресуде јасно и недвосмислено произилази да се у радњама окривљеног стичу сва битна законска обележја кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278. став 5. у вези става 1. КЗ, за која је правноснажно оглашен кривим.

У преосталом делу поднетог захтева за заштиту законитости бранилац наводи да су побијаним пресудама учињене повреде закона које нумерише као повреде из члана 438. став 2. тачка 2) и 3) ЗКП и члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП и исте образлаже.Такође, бранилац у захтеву за заштиту законитости указује на чињеницу да пас није у власништву окривљеног, нити је он био држалац пса, на коју околност је погрешно цењен исказ сведока ВВ, брата окривљеног, и погрешно закључено да је окривљени АА учествовао у извршењу кривичног дела, којим наводима бранилац полемише са утврђеним чињеничним стањем и износи сопствену анализу предметног догађаја и оцену изведених доказа, на који начин чињенично оспорава нижестепене пресуде и указује на повреду закона из члана 440. ЗКП.

Бранилац поред тога, оспоравајући утврђено чињенично стање и дајући сопствену оцену доказа, другачију од оцене дате у побијаним пресудама, извлачи закључак о непостојању овог кривичног дела и евентуалном постојању кривичног дела лака телесна повреда, у ком случају постоји повреда закона коју нумерише као повреду из члана 438. став 1. тачка 7) ЗКП, јер није поступао овлашћени тужилац, а којим наводима суштински побија нижестепене пресуде због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде закона из члана 440. ЗКП.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени односно његов бранилац сходно правима која има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека, због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП, члана 438. став 2. тачка 2) и 3) ЗКП и члана 440. ЗКП, то је Врховни суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у овим деловима оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                 Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                      Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић