Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р 311/2023
14.12.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Миљуш и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у предмету тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Биљана Јовановић, адвокат у ..., против тужене Републике Србије – Високи савет судства, Основни суд у Нишу, коју заступа Државно правобранилаштво из Београда, одлучујући о захтеву Основног суда у Нишу за одређивање другог стварно надлежног суда, у седници већа одржаној дана 14.12.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДРЕЂУЈЕ СЕ Основни суд у Алексинцу за поступање у предмету Основног суда у Нишу Прр 514/23.

О б р а з л о ж е њ е

Тужилац је дана 01.11.2023. године поднео тужбу Основном суду у Нишу против тужене Републике Србије – Високи савет судства – Основни суд у Нишу, ради новчаног обештећења због повреде права на суђење у разумном року у предмету Основног суда у Нишу И 430/16, које је утврђено решењем Вишег суда у Нишу Ржг 42/22 од 31.03.2023. године.

По пријему тужбе, Основни суд у Нишу доставио је Врховном суду спис предмета Прр 514/23, са захтевом за делегацију надлежности. У захтеву је наведено да постоје оправдани разлози за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у означеном предмету, будући да тужилац тужбом тражи исплату новчаног износа због утврђене повреде права на суђење у разумном року управо у поступању Основног суда у Нишу, као органа туженог.

Одредбом члана 62. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23) прописано је да надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози. Према ставу 7. истог члана, о захтеву надлежног суда првог степена из става 1. овог члана одлучује веће највишег суда одређене врсте.