У осталом делу решење јавног извршитеља Сандре Трајковић из Лесковца И.И.бр. 882/21 од 13.08.2021. године остало је неизмењено.

Против решења донетог у другом степену, извршни поверилац је изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права с предлогом да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, на основу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку.

Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 18/20), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног касационог суда у конкретном случају нису испуњени законом прописани услови за одлучивање о ревизији извршног повериоца, као изузетно дозвољеној, јер није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, није потребно уједначавање судске праксе, као ни ново тумачење права. Побијаним правноснажним решењем преиначено је првостепено решење јавног извршитеља о трошковима извршног поступка и исти утврђени у износу од 10.800,00 динара, док је вишак захтева до траженог износа од 19.800,00 динара одбијен. О трошковима извршног поступка суд одлучује применом одговарајућих одредби процесног закона на основу утврђених чињеница о успеху странака и њиховом понашању у сваком конкретном предмету.

Из тих разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у ставу првом изреке донео применом одредбе чл. 404. ст. 2. Закона о парничном поступку.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, у вези члана 39. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“, бр. 106/15... 9/20), Врховни касациони суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 27. став 1. Закона о извршењу и обезбеђењу, прописано је да су правни лекови у извршном поступку – жалба и приговор, док је чланом 27. истог закона прописано да против правноснажног решења нису дозвољена ванредна правна средства односно ревизија, ни понављање поступка. Према члану 39. Закона, у извршном поступку и поступку обезбеђења сходно се примењује закон којим се уређује парнични поступак, ако овим или другим законом није другачије одређено. Одредбом члана 420. став 1. Закона о парничном поступку, прописано је да странке могу изјавити ревизију против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан.

Имајући у виду изнето, односно да је у конкретном случају ревизија изјављена против правноснажне судске одлуке донете у извршном поступку, у ком поступку ревизија није предвиђена као законом прописани правни лек, применом члана 27. став 1. Закона о извршењу и обезбеђењу, нити је таква могућност предвиђена одредбама Закона о парничном поступку, посебно имајући у виду да се ревизијом оспорава решење о трошковима извршног поступка, којим се поступак правноснажно не окончава, произлази да у овим поступцима ревизија није дозвољена ни применом закона који регулишу парнични поступак, па је ревизија извршног повериоца недозвољена.

Околност што је суд преиначио одлуку о трошковима извршног поступка у делу тражених трошкова, не чини ревизију дозвољеном у смислу члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП-а, с обзиром да ревизија изјављена против решења о трошковима поступка никада није дозвољена према врсти одлуке која се њоме побија у смислу члана 403, у вези са чланом 28. став 1. и 420. став 6. ЗПП-а.

Имајући изложено у виду, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа-судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић