Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 39/2013
17.04.2013. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

                        Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јанка Лазаревића, председника већа, Бате Цветковића, Нате Месаровић, Анђелке Станковић и Горана Чавлине, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Весном Веселиновић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног М.Р., због кривичног дела недавање издржавања из члана 195. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз бр. 174/13 од 03.04.2013. године, подигнутом против правноснажних пресуда Основног суда у Панчеву К. број 835/11 од 06.12.2011. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 број 2821/12 од 05.09.2012. године, у седници већа одржаној дана 17.04.2013. године, донео је

П Р Е С У Д У

                        УВАЖАВА СЕ захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз. бр. 174/13 од 03.04.2013. године, као основан, па се ПРЕИНАЧУЈУ правноснажне пресуде Основног суда у Панчеву К. бр.835/11 од 06.12.2011. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 бр. 2821/12 од 05.09.2012. године, тако што Врховни касациони суд, окривљеног М.Р., на основу члана 355. тачка 1. ЗКП

 

ОСЛОБАЂА ОД ОПТУЖБЕ

                   

да:

 

            у временском периоду од 07.10.2009. до 25.05.2011. године, није давао издржавање за лице које је по закону био дужан да издржава, а та дужност је утврђена извршном судском одлуком, у износу и на начин како је то одлуком утврђено, при чему је могао да схвати значај свог дела и могао да управља својим поступцима, тако што у периоду од 07.10.2009. до 25.05.2011. године није извршавао своју обавезу да сваког месеца на име свог доприноса за издржавање своје ћерке М.Р., месечно плаћа износ од 7.000,00 динара, која обавеза му је утврђена пресудом Општинског суда у Панчеву П. број 131/09 од 23.10.2009. године, при чему је био свестан свога дела и хтео његово извршење, а био је свестан да је његово дело забрањено

 

                        - чиме би извршио кривично дело недавања издржавања из члана 195. став 1. Кривичног законика.

 

                        На основу члана 197. став 1. ЗКП-а, трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

 

О б р а з л о ж е њ е

                        Основни суд у Панчеву пресудом К. број 835/11 од 06.12.2011. године огласио је кривим окривљеног М.Р. због кривичног дела недавање издржавања из члана 195. став 1. Кривичног законика па му је суд за кривично дело недавања издржавања из члана 195. став 1. КЗ, по пресуди Основног суда у Панчеву К. број 1507/10 од 06.04.2011. године утврдио казну затвора у трајању од пет месеци и за кривично дело недавања издржавања из члана 195. став 1. КЗ за које га је огласио кривим утврдио казну затвора у трајању од шест месеци, па му је изрекао условну осуду тако што је утврдио јединствену казну затвора у трајању од осам месеци и истовремено одредио да се ова казна неће извршити ако окривљени у року од три године по правноснажности пресуде не учини ново кривично дело.

 

                        На основу члана 195. став 4. КЗ окривљени је обавезан да М.Р. измири доспеле обавезе за издржавање и да јој убудуће уредно даје издржавање.

 

                        На основу члана 206. став 2. ЗКП оштећена М.Р. је са имовинскоправним захтевом упућена на парницу.

 

                        На основу члана 193. и 196. ЗКП, окривљени је обавезан да на рачун буџетских средстава суда у року од 15 дана по правноснажности пресуде и под претњом принудног извршења уплати на име паушала износ од 2.000,00 динара.

 

                        Апелациони суд у Новом Саду је одлучујући о жалбама Основног јавног тужиоца у Панчеву и окривљеног, пресудом Кж1 број 2821/12 од 05.09.2012. године исте одбио као неосноване и потврдио првостепену пресуду.

 

                        Републички јавни тужилац је подигао захтев за заштиту законитости Ктз. бр. 174/13 од 03.04.2013. године због повреде кривичног закона из члана 369. тачка 1. ЗКП, у вези члана 195. став 1. КЗ са предлогом да Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости уважи као основан и преиначи првостепену и другостепену пресуду тако што ће на основу члана 355. тачка 1. ЗКП, окривљеног ослободити од оптужбе да је извршио кривично дело недавања издржавања из члана 195. став 1. КЗ по оптужном предлогу Основног јавног тужиоца у Панчеву Кт 759/11 од 27.05.2011. године.

 

                        Врховни касациони суд је, пошто је поступио у смислу члана 422. став 3. ЗКП, одржао седницу већа у одсуству уредно обавештеног Републичког јавног тужиоца, на којој седници је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости подигнут, па је по оцени навода у захтеву нашао:

 

                        Основано се захтевом за заштиту законитости указује да је првостепеном и другостепеном пресудом учињена повреда кривичног закона из члана 369. тачка 1. у вези члана 195. став 1. Кривичног законика.

 

                        Одредбом члана 195. став 1. Кривичног законика прописано је да ће новчаном казном или казном затвора до две године, казнити онај ко не даје издржавање за лице које је по закону дужан да издржава, а та дужност је утврђена извршном судском одлуком, или извршним поравнањем пред судом, или другим надлежним органом, у износу и на начин како је то одлуком, односно поравнањем утврђено.

 

                        Из списа предмета се утврђује да је окривљени М.Р. првостепеном пресудом оглашен кривим да је извршио кривично дело недавање издржавања из члана 195. став 1. КЗ на тај начин што у периоду од 07.10.2009. године до 25.05.2011. године није давао издржавање за своју ћерку М.Р. коју је по закону дужан да издржава, а та дужност је утврђена пресудом Општинског суда у Панчеву П бр.131/09 од 23.10.2009.године, те да је првостепена пресуда потврђена пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 2821/12 од 05.09.2012. године.

 

                        Стога, по оцени Врховног касационог суда, у конкретном случају самим навођењем у оптужном предлогу и изреци првостепене пресуде законског текста кривичног дела из члана 195. став 1. Кривичног законика а да при томе није изричито наведено када је пресуда Општинског суда у Панчеву по којој је окривљени био дужан да издржава своју ћерку, постала извршна, нису садржана сва битна обележја кривичног дела за које је окривљени оптужен и осуђен првостепеном пресудом.

 

                        Ово тим пре када се има у виду датум подношења оптужног предлога, затим датум доношења наведене пресуде и период у којем окривљени није извршавао своју обавезу, као и да из списа предмета Општинског суда у Панчеву П 1642/04 а у који је првостепени суд извршио увид, произлази да је пресуда Апелационог суда у Новом Саду Гж2 број 76/10 од 04.02.2010. године којом је потврђена пресуда Општинског суда у Панчеву П. број 131/09 од 23.10.2009. године, уручена окривљеном дана 07.11.2012. године и да је првостепена пресуда Општинског суда у Панчеву П 131/09 од 23.10.2009. године постала извршна 23.11.2012. године.

 

                        Имајући у виду да у смислу одредбе члана 195. став 1. Кривичног законика, дужност давања издржавања мора да буде утврђена извршном судском одлуком, или извршним поравнањем пред судом, или другим надлежним органом, а да у периоду означеном у изреци пресуде Основног суда у Панчеву К 835/11 од 06.12.2011. године као време извршења предметног кривичног дела – од 07.10.2009. до 25.05.2011. године, пресуда Општинског суда у Панчеву П. број 131/09 од 23.10.2009. године којом је окривљени обавезан да даје издржавање за своју ћерку М.Р. није била извршна, већ само правноснажна, то, по налажењу овог суда, у радњама окривљеног нема законских обележја кривичног дела недавање издржавања из члана 195. став 1. КЗ, па дело за које је окривљени оптужен и оглашен кривим правноснажном пресудом, по закону није кривично дело.

 

                        Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је уважио захтев за заштиту законитости као основан и преиначио цитиране правноснажне пресуде Основног суда у Панчеву и Апелационог суда у Новом Саду тако што је окривљеног М.Р., применом члана 355. тачка 1. ЗКП ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело недавање издржавања из члана 195. став 1. Кривичног законика, с обзиром на то да кривично дело за које је оптужен оптужним предлогом Основног јавног тужиоца у Панчеву Кт. број 759/11 од 27.05.2011. године по закону није кривично дело.

 

                        Имајући у виду да је окривљени ослобођен од оптужбе, Врховни касациони суд је у смислу члана 197. став 1. ЗКП-а одлучио да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава.

 

                        Правноснажна пресуда Основног суда у Панчеву К 1507/10 од 06.04.2011. године из које је првостепени суд узео као утврђену казну затвора у трајању од пет месеци за кривично дело недавања издржавања из члана 195. став 1. КЗ за које је окривљени М.Р. оглашен кривим том пресудом и условно осуђен остаје на снази.

 

                        Из изнетих разлога, на основу члана 30. став 1. Закона о уређењу судова и члана 425. став 1. ЗКП-а, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци пресуде.

 

Записничар-саветник                                                          Председник већа-судија

 

Весна Веселиновић,с.р.                                                       Јанко Лазаревић,с.р.