Пресудом Вишег суда у Суботици Гж 332/21 од 14.04.2022. године, ставом првим изреке, делимично је усвојена жалба тужене и преиначена пресуда Основног суда у Суботици П 1090/20 од 07.04.2021. године, тако што је решење јавног извршитеља Срђана Миладинова из ... И.Ивк ../2020 од 01.10.2020. године укинуто у делу којим је обавезана тужена да исплати тужиоцу износ од 920,32 динара на име главног дуга са законском затезном каматом од 01.09.2019. године до исплате и у делу одлуке о трошковима извршног поступка преко износа од 2.382,37 динара до износа од 6.156,00 динара и у том делу одбијен захтев тужиоца и одбијен захтев тужиоца за накнаду трошкова парничног поступка преко износа од 9.250,85 динара до износа од 23.904,00 динара. Ставом другим изреке, жалба тужене у преосталом делу и жалба тужиоца су одбијене и првостепена пресуда потврђена у преосталом побијаном делу у коме је одлучено о главном захтеву тужиоца и у делу одлуке о трошковима поступка. Ставом трећим изреке, одбијени су захтеви тужиоца и тужене за накнаду трошкова поступка по жалби.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену у делу којим је одбијена жалба тужене и потврђена првостепена пресуда у усвајајућем делу тужбеног захтева, тужена је благовремено изјавила посебну ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној у смислу члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/2011 ... 18/2020, у даљем тексту: ЗПП).

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу одредбе члана 404. став 2. ЗПП, Врховни суд је оценио да нема места одлучивању о ревизији као изузетно дозвољеној на основу одредбе става 1. тог члана, с обзиром на то да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права, имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге за усвајање тужбеног захтева, као и да је плаћање јавнокомуналних услуга чињенично питање сваког конкретног спора. При том због битне повреде одредаба парничног поступка посебна ревизија се не може изјавити, с обзиром на то да битна повреда одредаба парничног поступка није прописана као разлог за изјављивање посебне ревизије чланом 404. став 1. ЗПП.

Из наведеног разлога, нису испуњени услови да се у овој парници дозволи одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној.

Зато је на основу члана 404. ЗПП Врховни суд одлучио као у ставу првом изреке овог решења.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односни на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредности 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Одредбом члана 479. став 6. ЗПП прописано је да против одлуке другостепеног суда (којом је одлучено у спору мале вредности) ревизија није дозвољена.

Иницијални акт предлог за извршење на основу веродостојне исправе је примљен од стране јавног извршитеља 24.09.2020. године. Вредност предмета спора износи 25.100,56 динара и парница је вођена по правилима о спору мале вредности. Како је побијаном другостепеном пресудом одлучено у спору мале вредности у коме је према члану 479. став 6. ЗПП искључено право на изјављивање ревизије, то ревизија тужене није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић