Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиоци су благовремено изјавили ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. ЗПП.

Тужена је дала одговор на ревизију.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку-ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), Врховни суд је утврдио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као о изузетно дозвољеној, јер у овом случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, нити је потребно ново тумачење права, узимајући у обзир врсту спора, садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге за одбијање тужбеног захтева тужилаца. Предмет тужбеног захтева, о коме је одлучено правноснажном пресудом је утврђење да је тужена извршила заузеће дела предметне парцеле тужилаца и да се обавеже тужена да са заузетог дела уклони помоћне објекте. Образложење побијане пресуде за одлуку о одбијању тужбеног захтева тужилаца не одступа од досадашњег тумачења и примене материјалног права у вези са разлозима датим за одбијање тужбеног захтева тужилаца, због чега не постоји потреба за новим тумачењем права. Тужиоци уз ревизију нису доставили одлуке из којих би се дало закључити да у чињеничној и правној ситуацији сличној као у овом случају постоје различите судске одлуке, односно супротно пресуђење судова о захтеву као што је овај, због чега није испуњен законски услов који се односи на потребу за уједначавањем судске праксе. Како по оцени Врховног суда у овом случају нема места одлучивању о изјављеној ревизији ни из других разлога прописаних чланом 404. став 1. ЗПП (разматрање правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, односно новог тумачења права), то је на основу члана 404. став 2. ЗПП одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 26.06.2018. године, а вредност предмета спора је 10.000,00 динара.

Имајући у виду да се ради о имовинскоправном спору у коме побијана вредност предмета спора не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то је Врховни суд оценио да је ревизија недозвољена, са којих разлога је на основу члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

Одбијен је као неоснован захтев тужене за накнаду трошкова одговора на ревизију, с обзиром да се ради о трошковима који нису били нужни и неопходни.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић