Апелациони суд у Крагујевцу је пресудом Гж 1823/21 од 05.04.2022. године, ставом првим изреке, одбио жалбу туженог и потврдио првостепену пресуду у ставу првом изреке. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу другом и трећем изреке, тако што је одбијен тужбени захтев тужиље да се наложи Служби за катастар непокретности Крагујевац да изврши упис брисања забележбе постојања решења о извршењу Основног суда у Крагујевцу бр. И-1-2804/08 од 13.04.2009. године (нови број И-2448/10) којим је одређено извршење у односу на извршног дужника ББ из ..., а ради намирења дуга корисника кредита Предузећа „Катвес” ДОО Крагујевац и намирења потраживања туженог на непокретностима уписаним у лист непокретности .. КО Крагујевац 3, као и брисање хипотеке првог реда на непокретностима наведеним у изреци, уписане на основу решења Општинског суда у Крагујевцу Дн 124/05 од 04.02.2005. године и решења Основног суда у Крагујевцу И- 4-14/05 од 04.02.2005. године, ради обезбеђења дуга у износу од 9.000.000,00 динара Предузећа „Катвес” ДОО Крагујевац у корист туженог, а које непокретности представљају заједничку имовину стечену у брачној заједници тужиље и ББ из ..., уписане у лист непокретонсти бр. .. КО Крагујевац 3, а обавезан је и тужени да тужиљи на име трошкова поступка исплати 18.650,00 динара са законском затезном каматом од извршности до исплате. Ставом трећим изреке, обавезана је тужиља да туженом на име трошкова поводом изјављене жалбе исплати 11.900,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права и предложио да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.

Тужиља је поднела одговор на ревизију.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 18/20), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховни суд, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији туженог као о изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. ЗПП. Ревизијом туженог указује се на погрешну примену материјалног права, односно да је побијана одлука погрешно заснована на одредбама члана 171. став 1, члана 176. став 2. и члана 178. Породичног закона, те да је у конкретном случају требало применити одредбу члана 63. Закона о државном премеру и катастру, али се не указује на законске разлоге из члана 404. став 1. ЗПП за изузетну дозвољеност ревизије. Наиме, наведеном одредбом члана 404. став 1. ЗПП изричито је прописан додатни, посебни услов под којим Врховни суд може изузетно дозволити ревизију и одлучити о овом правном леку и онда када ревизија није дозвољена на основу члана 403. наведеног закона. Због тога, истицање погрешне примене материјалног права представља законски разлог за изјављивање посебне ревизије искључиво уколико због погрешне примене материјалог права у другостепеној одлуци постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

У конкретном случају, ревидент уз ревизију није приложио примере различите судске праксе у истоврсним предметима, нити је аргументовао друге цитиране разлоге, потребне ради разматрања ревизије као изузетно дозвољене.

Из наведених разлога, одлучено је као у ставу првом изреке у смислу члана 404. став 2. ЗПП.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу одредбе члана 410. став 2. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија туженог није дозвољена.

У тужби ради проглашења извршења на непокретностима недопуштеним поднетој 16.07.2019. године, вредност предмета спора је 100.000,00 динара.

Према одредби члана 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинско- правним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Имајући у виду ревизијом побијани део, ради се о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев не односи на потраживање у новцу, дозвољеност ревизије цени се према означеној вредности предмета спора коју је тужиља означила у тужби, а то је 100.000,00 динара.

С обзиром да вредност предмета спора побијаног дела, у конкретном случају, не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, ревизија није дозвољена.

Из наведених разлога, применом члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Тужиљи не припадају трошкови одговора на ревизију јер, у смислу члана 154. ЗПП, нису били нужни за вођење парнице. Из наведених разлога, одлучено је као у ставу трећем изреке.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић