Виши суд у Зрењанину је пресудом Гж 1749/22 од 19.04.2023. године, ставом првим изреке, жалбу тужиља одбио, а жалбу тужених усвојио и пресуду Основног суда у Зрењанину П 1267/2019 (2018) од 12.10.2021. године преиначио у делу којим је одлучено о трошковима парничног поступка, тако што је досуђене трошкове повећао на износ од 81.000,00 динара, док је у преосталом делу ожалбену пресуду потврдио. Ставом другим изреке, обавезане су тужиље да туженима на име трошкова другостепеног поступка исплате износ од 27.000,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиље су изјавиле благовремену ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку -ЗПП („Сл. гласник РС“, бр.72/11... 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужене прописани одредбом члана 404. став 1. ЗПП.

Предмет тражене правне заштите је обавезивање тужених, као нужних наследника, на исплату трошкова сахране и подизања надгробног споменика оставиоцу које је сносила првотужиља и износа који по правилима противизвршења припада оставиоцу, односно његовој заоставшитини, а све сразмерно наследеном уделу тужених. Побијана одлука донета је применом одговарајућих одредби материјалног права на утврђено чињенично стање. Указивање тужиља на погрешну примену материјалног права није од утицаја, јер за примену института посебне ревизије није од значаја свака погрешна примена материјалног права на конкретно утврђено чињенично стање, већ само она која од општег значаја за остваривање и заштиту људских права и обезбеђења стандарда правичног суђења, што овде није случај. Битна повреда одредаба парничног поступка, на које ревиденти указују, није разлог за изјављивање посебне ревизије на основу одредбе члана 404. став 1. ЗПП, као што ни погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање не може бити ревизијски разлог код посебне ревизије.

Из тих разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу првом изреке донео применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП и оценио да је ревизија недозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу, која не прелази динарску противвредност од 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Против одлуке другостепеног суда којом је одлучено о спору мале вредности ревизија није дозвољена, јер је тако прописано одредбом члана 479. став 6. истог закона.

Тужбу ради накнаде штете тужиље су поднеле 24.12.2018. године, а вредност предмета спора је 113.641,12 динара.

Имајући у виду да је ово спор мале вредности у ком се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, следи да ревизија није дозвољена на основу одредбе члана 479. став 6. ЗПП.

Из тих разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу другом изреке донео применом одредбе члана 413. Закона о парничном поступку.

Председник већа - судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић