У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Марине Милановић и Зорице Булајић, чланова већа, у парници тужиoца AA из ..., Општина ..., чији је пуномоћник Милена Куч, адвокат из ..., против тужене Основне школе „Вук Караџић“ из Кнића, коју заступа Марко Петровић, адвокат из ..., ради поништаја решења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1898/21 од 08.03.2022. године, у седници одржаној 01.11.2023. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1898/21 од 08.03.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Крагујевцу П1 364/19 од 19.01.2021. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се поништи као незаконито решење директора тужене од 28.12.2018. године, којим је тужилац привремено удаљен са рада до окончања дисциплинског поступка и решење директора тужене од 22.03.2019. године, као неоснован. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се поништи решење тужене о престанку радног односа од 03.07.2019. године и решење школског одбора тужене од 01.08.2019. године, као неоснован. Ставом трећим изреке, обавезан је тужилац да туженој накнади трошкове парничног поступка од 145.500,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до коначне исплате.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1898/21 од 08.03.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да тужиоцу накнади трошкове жалбеног поступка. Ставом трећим изреке, одбијен је као неоснован захтев тужене којим је тражила да се обавеже тужилац да јој накнади трошкове жалбеног поступка.

Против правоснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23) Врховни суд је нашао да је ревизија тужиоца неоснована.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био запослен код тужене на радном месту наставник ... и у дужем временском периоду је и поред сугестија и опомена директора школе, на посао долазио у алкохолисаном стању. Дана 27.12.2018. године, у складу са Правилником о правима, обавезама и одговорностима запослених од 15.11.2018. године, у просторијама школе организовано је алко тестирање запослених од стране лиценциране агенције „Sion Gard“ д.о.о. Нови Београд, са којом тужена има закључен уговор о алкотестирању запослених и записнички је констатовано да је само код запосленог AA, овде тужиоца, утврђено присуство алкохола у крви од 0,48 промила. Тужилац је упућен и у КЦ „Крагујевац“ ради додатне провере присуства алкохола, где му је извршено тестирање крви и том приликом му је утврђено присуство алкохола од 0,86 промила. Из ових разлога тужена му је 28.12.2018. године донела решење о удаљењу. Истог дана, против тужиоца покренут је и дисциплински поступак због учињене теже повреде радне обавезе, у складу са чланом 8. став 1. тачка 6. Правилника о дисциплинској и материјалној одговорности запослених. Дисциплински поступак је прекинут 31.12.2018. године до истека привремене спречености за рад тужиоца, која је трајала до 25.04.2019. године. Тужилац је на решење о удаљењу (примио га дана 28.12.2018. године) изјавио приговор 05.03.2019. године који је решењем од 22.03.2019. године одбачен као неблаговремен. По престанку привремене спречености за рад тужиоца настављен је дисциплински поступак и заказана расправа за 28.06.2019. године на коју тужилац није приступио, иако је био уредно позван. У дисциплинском поступку тужилац је оглашен кривим за извршену тежу повреду радне обавезе из члана 164. тачка 6. Закона о основама система образовања и васпитања (долазак на рад у припитом или пијаном стању, употреба алкохола или других опојних средстава), изречена му је дисциплинска мера престанак радног односа и донето оспорено решење о престанку радног односа 03.07.2019. године. На наведено решење тужилац је благовремено изјавио приговор који је школски одбор тужене одбио као неоснован решењем од 01.08.2019. године.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су закључили да су оспорена решења о удаљењу са рада и престанку радног односа законита, те да је тужилац учинио тежу повреду радне обавезе која му је стављена на терет, а што је утврђено у правилно спроведеном дисциплинском поступку.

По оцени Врховног суда, побијана пресуда је заснована на правилној примени материјалног права.

Одредбом члана 163. Закона о основама система васпитања и образовања („Службени гласник РС“ број 88/17...10/19), прописано је да се запослени привремено удаљује са рада због учињене теже повреде радне обавезе из члана 164. тачка 1 – 4, 6, 9. и 17. овог закона до окончања дисциплинског поступка, у складу са овим и законом којим се уређује рад.

Одредбом члана 164. тачка 6. истог закона, предвиђена је као тежа повреда радне обавезе ако запослени долази на рад у припитом или пијаном стању и ако употребљава алкохол или друга опојна средства. Одредбом члана 165. став 1. истог закона, предвиђено је, између осталог, да се дисциплински поступак покреће и води за учињену тежу повреду радне обавезе из члана 164. овог закона. Одредбом члана 166. став 5. истог закона, прописано је, између осталог, да се запосленом који учини повреду радне обавезе из члана 164. тачка 1. – 7. овог закона, изриче мера престанка радног односа.

По оцени Врховног суда, како је контролом алкотестирања у току радног времена од стране тужене дана 27.12.2018. године код тужиоца утврђено присуство алкохола у организму, правилан је закључак нижестепених судова да је тужилац учинио тежу повреду радне обавезе, чиме је образован отказни разлог из члана 164. тачка 6. Закона о основама система васпитања и образовања. Конкретна повреда радне обавезе, долазак на рад у припитом или пијаном стању или употреба алкохола, прописана је наведеним чланом закона, као и Правилником о правима, обавезама и одговорностима запослених (члан 10) - са којим су запослени, па и тужилац, упознати (што су потврдили својим потписима 15.11.2018. године). Како је тужилац учинио повреду радне обавезе, а пре отказа уговора о раду послодавац је спровео дисциплински поступак у складу са чланом 165. Закона о основама система васпитања и образовања и чланом 8. став 1. тачка 6. Правилника о дисциплинској и материјалној одговорности запослених, то је побијано решење о отказу законито. Из ових разлога неосновани су ревизијски наводи да је побијаном одлуком погрешно примењено материјално право.

Неоснован је навод ревизије да до престанка радног односа не може довести само присуство алкохола у организму, без испољавања његовог утицаја на понашање, односно на радну способност, имајући у виду одредбу члана 10. Правилником о правима, обавезама и одговорностима запослених код тужене, којом је предвиђено да уколико се утврди да је запослени под дејством алкохола, чија је концентрација изнад нормалне физиолошке вредности (највише до 0,03 промила) сматраће се да је запослени повредио радну дисциплину и правила понашања због којих му може бити изречена мера предвиђена чланом 166. закона.

Такође, без утицаја су наводи ревизије да контрола алкотестирања није извршена на законит начин, јер за супротно тужилац није пружио доказе, а алкотестирање запослених код тужене обављено је од стране лиценциране агенције.

Осталим ревизијским наводима се оспорава правилност утврђеног чињеничног стања, што не може бити разлог за изјављивање ревизије у смислу члана 407. став 2. ЗПП.

Са изложеног, применом одредбе члана 414. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић