Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Радојица Трајковић, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни суд усвоји као основан захтев за заштиту законитости, побијане пресуде укине и списе предмета врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање или да побијане пресуде преиначи, тако да окривљеног ослободи од оптужбе за кривична дела која су му стављена на терет или га блаже казни.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу (члан 488. став 1. ЗКП), па је на седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изнетих у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Радојице Трајковића је неоснован.

У поднетом захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног наводи да је побијаним пресудама у односу на кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. став 1. Закона о јавном реду и миру учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, јер из изреке осуђујуће пресуде због учињеног кривичног дела из члана 23. став 1. Закона о јавном реду и миру не произилази узрочно-последична веза између радње окривљеног и последице кривичног дела, односно између предузетих радњи окривљеног према службеним лицима и њиховог отежаног извршења службене дужности.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховни суд оцењује као неосноване.

Одредбом члана 23. став 1. Закона о јавном реду и миру, прописано је да ово кривично дело чини онај ко прети да ће напасти, покуша да нападне или нападне или на други начин омета службено лице надлежних органа из члана 2. овог закона у вршењу службене дужности.

Стога, радња извршења овог кривичног дела алтернативно је одређена, при чему су конкретно одређене радње претње да ће напасти, покушаја да се нападне или напада, а радња ометања на други начин формулисана је неодређено и обухвата све оне радње које иако не представљају претњу, покушај напада или напад на службено лице, доводе до наступања последица у виду ометања службеног лица надлежних органа у вршењу службене дужности.

Из изреке првостепене пресуде произилази да је окривљени АА у време и на месту одређеном у изреци првостепене пресуде „способан да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима при чему је био свестан свог дела и хтео његово извршење и био свестан да је његово дело забрањено, напао и ометао службена лица Министарства унутрашњих послова у вршењу службене дужности на тај начин што је, када су оштећени полицијски службеници... поступали у циљу довођења окривљеног ради саслушања у Полицијску станицу Рашка, ушли у кућу у којој живи... није поступио по наредби, већ је почео да их гура у пределу тела, одбијајући да пође, истовремено претећи оштећеним полицијским службеницима речима: „Марш из моје куће... где вам је налог да ме приведете... запамтио сам те ББ... видећеш ти“.

Дакле, из изреке првостепене пресуде произилази да након што су оштећени полицијски службеници, поступајући у циљу довођења окривљеног ради саслушања у полицијску станицу, ушли у кућу окривљеног, да исти није поступио по наредби, већ је почео да их гура одбијајући да пође и истовремено претећи оштећеним полицијским службеницима, на који начин су његовом радњом у свему и по оцени овог суда, остварена обележја овог кривичног дела те су побијане правноснажне пресуде донете без повреде закона на коју се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног указује, а супротни наводи у захтеву оцењени су као неосновани.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић