Решењем првостепеног суда П1 23/15 од 16.01.2020. године, настављен је поступак у овој парници у односу на тужену Агенцију за приватизацију чији је правни следбеник Агенција за вођење спора у поступку приватизације и тужену Републику Србију, а који је прекинут решењем првостепеног суда П1 23/15 од 28.01.2016. године.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 844/22 од 16.09.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене Агенције за вођење спорова у поступку приватизације и потврђена првостепена пресуда у делу става првог изреке, којим је одбијен као неоснован приговор стварне ненадлежности основног суда и у делу за износе главног дуга у односу на тужену Агенцију за приватизацију, чији је правни следбеник Агенција за вођење спорова у поступку приватизације. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда у преосталом делу става првог изреке у односу на тужену Агенцију за приватизацију, чији је правни следбеник Агенција за вођење спорова у поступку приватизације, у делу за камату и означена тужена је обавезана да тужиљама на досуђене износе главног дуга исплати камату по стопи коју одређује Европска централна банка почев од 30.05.2009. године до 24.12.2012. године, а од 25.12.2012. године до исплате камату по Закону о затезној камати, све у динарској противвредности по средњем курсу НБС. Ставом трећим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужилаца и потврђена првостепена пресуда у ставовима другом и четвртом изреке. Ставом четвртим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене Агнеције за приватизацију, чији је правни следбеник Агенција за вођење спорова у поступку приватизације и потврђено решење о трошковима поступка из става трећег изреке првостепене пресуде у делу којим је означена тужена обавезана да солидарно тужиоцима накнади трошкове парничног поступка у износу од 739.900,00 динара, са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате. Ставом петим изреке, преиначено је решење о трошковима поступка из става трећег изреке првостепене пресуде у преосталом делу и одбијен је захтев тужиља да се обавеже тужена Агенција за приватизацију, чији је правни следбеник Агенција за вођење спорова у поступку приватизације да тужиоцима исплати законску затезну камату на износ од 739.900,00 динара од 13.05.2015. године као дана пресуђења до извршности пресуде. Ставом шестим изреке, одбијен је захтев тужилаца за накнаду трошкова поступка по жалби. Ставом седмим изреке, одбијен је захтев тужене Агенције за приватизацију, чији је правни следбеник Агенција за вођење спрова у поступку приватизације за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена Агенција за вођење спорова у поступку приватизације, као правни следбеник тужене Агенције за приватизацију, благовремено је изјавила посебну ревизију због погрешне примене материјалног права са позивом на одредбу члана 404. ЗПП.

Према члану 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11...18/20 и 10/23 - други закон), који се примењује на основу члана 506. став 2. тог закона, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности ревизије из става првог овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија (став 2.).

Оцењујући дозвољеност изјављене ревизије на основу члана 404. став 1. ЗПП Врховни суд је нашао да у овом случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужене Агенције за вођење спорова у поступку приватизације, као изузетно дозвољеној, јер у конкретном случају нема потребе за разматрањем правних питања од општег интереса, нити правних питања у интересу равноправности грађана, уједначавања судске праксе и новог тумачења права, имајући у виду да је о праву тужиља одлучено у складу са постојећом судском праксом у тумачењу и примени материјалног права и ставу изреженом у пресуди Врховног касационог суда Рев2 1341/2016 од 31.01.2018. године. Делом навода ревизије оспорава се утврђено чињенично стање што у поступку по ревизији није дозвољен разлог на основу члана 407. став 2. ЗПП.

Из изнетих разлога, одлучено је као у ставу првом изреке, на основу члана 404. став 2. ЗПП.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој парници поднета је 20.09.2010. године, а вредност предмета спора за сваку од тужиља појединачно (највиши појединачни износ је 5.800,00 евра) не прелази износ од 40.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Како се у конкретном случају ради о имовинско-правном захтеву у коме вредност предмета спора побијаног дела за сваку од тужиља (које нису јединствени супарничари) појединачно не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић