Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Андреј Миљешић, због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни суд преиначи побијана решења и окривљеном досуди тражене трошкове кривичног поступка.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужилаштву, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажних решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован.

Указујући на повреду кривичног закона из члана 441. став 4. ЗКП, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да је неоснован став нижестепених судова да браниоцу не припада награда на име састава поднеска – захтева за увид у списе предмета, са образложењем да је бранилац истог дана обавио радњу увида у списе предмета, имајући у виду став изражен у пресуди Врховног касационог суда Кзз376/17 од 19.05.2017. године, према коме састав поднеска – захтева за увид у списе предмета, има свој кривично – процесни значај и као такав представља поднесак у кривичном поступку за чије састављање браниоцу припада награда у смислу Тарифног броја 4. став 2. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката.

По налажењу Врховног суда, подношење захтева за разгледање списа предмета и само разгледање списа предмета представљају јединствену процесну радњу, с обзиром да је разгледање списа предмета радња у поступку којој је претходило обраћање органу поступка поднеском или попуњавањем прописаног обрасца у циљу добијања дозволе за разгледање списа и не могу се сматрати засебним радњама браниоца за које би му припадала посебна награда, па су супротни наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА од стране овога суда оцењени као неосновани.

Бранилац окривљеног АА у захтеву за заштиту законитости указује да је нејасан начин обрачуна првостепеног органа у погледу паушалних трошкова, међутим, како начин обрачуна трошкова представља чињенично утврђење суда, због кога окривљени и његов бранилац не могу поднети захтев за заштиту законитости, Врховни суд се у оцену изнетих навода захтева браниоца окривљеног АА, није упуштао.

Из напред наведених разлога, донета је одлука као у изреци, на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић