Апелациони суд у Крагујевцу је пресудом Гж 7079/21 од 10.08.2021. године, одбио као неосновану жалбу тужиоца и потврдио пресуду Основног суда у Краљеву П 410/14 од 18.09.2020. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној.

Тужени је дао одговор на ревизију тужиоца.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Сл. гласник РС“, бр.72/11... 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужиоца прописани одредбом члана 404. став 1. ЗПП.

Предмет тражене правне заштите је потраживање вредности радова постављања монтажне куће на плацу туженог од стране тужиоца, након земљотреса у Краљеву. (основни тужбени захтев), односно потраживање вредности радова на име постављања темељне стопе и зидова, демонтаже објекта и обавезивање туженог да тужиоцу дозволи улазак на плац ради извођења тих радова. Побијана одлука је донета применом одговарајућих одредби материјалног права на утврђено чињенично стање, а одлука коју је уз ревизију доставио ревидент нема исти чињенични и правни основ као у овом предмету, па тужилац није доставио другачије одлуке судова да би постојала потреба уједначавања судске праксе.

На основу члана 404. став 2. ЗПП Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије тужиоца применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП и оценио да ревизија није дозвољена.

Према одредби члана 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинскоправним спорима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужбу због стицања без основа, тужилац је поднео 27.03.2014. године а вредност предмета спора је 757.665,16 динара по основном тужбеном захтеву, односно 453.126,11 динара по евентуалном тужбеном захтеву.

Имајући у виду да је ово имовинскоправни спор у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да ревизија тужиоца није дозвољена на основу одредбе члана 403. став 3. ЗПП.

На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Трошак састава одговора на ревизију није признат туженом, будући да се не ради о трошку потребном ради вођења поступка у смислу одредбе члана 154. став 2. ЗПП.

Из тог разлога је одлучено као у ставу трећем изреке на основу одредбе члана 165. став 2. ЗПП.

Председник већа - судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић