Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију, на основу члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, због погрешне примене материјалног права и битне повреде одредаба парничног поступка.

Одлучујући о оспореној пресуди, у смислу члана 408. Закона о парничном поступку - ЗПП, Врховни суд је нашао да је ревизија тужиоца основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је у радном односу код туженог и у спорном периоду је обављао рад сваки други дан по 12 часова од 07,00 до 19,00 часова, а између тога је одмарао 36 сати. Тужени је за тако обављени рад вршио обрачун и исплату зараде тужиоцу без увећања од 8,9% по основу сменског рада, у складу са чланом 38. став 1. тачка 4. Посебног колективног уговора.

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је оценио да је тужилац од маја 2018. до јануара 2020. године радио у сменама и да зато има право на увећану зараду у складу са чл. 108. став 4. Закона о раду и 38. став 1. тачка 4. Посебног колективног уговора туженог(„Службени гласник РС“, број 15/15), у висини утврђеној вештачењем, па је усвојио тужбени захтев.

Другостепени суд је преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев. По схватању тог суда, сменски рад подразумева образац ротирања у којем се запослени, континуирано или дисконтинуирано, мењају на истом радном месту тако да запослени рад не започиње нити завршава у исто време. У конкретном случају тужилац рад обавља увек у истом временском периоду, што значи да нема измена смена са прекидима током одређеног временског периода у току дана или недеље, због чега рад тужиоца нема карактер сменског рада, те он нема право на тражено увећање зараде по том основу.

Овакво правно становиште другостепеног суда није правилно.

Сменски рад је дефинисан Директивом Европске уније 2003/88/ЕЦ (која није непосредни извор права али доприноси његовом тумачењу) као начин организације рада у коме радници мењају једни друге на истом радном месту у складу са одређеним обрасцем, укључујући образац ротирања, који може бити непрекидан или са прекидима (континуиран или дисконтинуиран).

Запослени на истим пословима које је радио и тужилац смењивали су се према унапред утврђеном редоследу, 12 сати рада - 36 одмора - 12 сати рада, што значи да је у конкретном случају обављан сменски рад, и да је другостепени суд погрешно применио материјално право када је преиначио првостепену одлуку и одбио тужбени захтев. Будући да тужени није спорио да је тужилац рад обављао на изложени начин, нити је оспорио висину тужиочевог потраживања утврђену вештачењем, другостепена пресуда је преиначена на основу члана 416. став 1. ЗПП првим ставом изреке.

Одлука о трошковима ревизијског поступка садржана у другом ставу изреке донета је применом члана 165. став 2. у вези с чл. 153. став 1. и 154. ЗПП, с обзиром на успех тужиоца у поступку по ревизији и вредност предмета спора. Тужиоцу су досуђени трошкови у укупном износу од 98.313,00 динара, од чега 18.000,00 динара за састав ревизије и, на име судске таксе на ревизију износ од 24.525,00 динара и на одлуку по ревизији износ од 36.788,00 динара.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић