.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Прев 615/2023
31.01.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Миљуш, Татјане Матковић Стефановић, Иване Рађеновић и Мирјане Андријашевић, чланова већа, у парници тужиоца EDUCATION STUDIORIX ДOO за трговину и услуге Суботица, чији су пуномоћници Арсеније Катанић и Зорана Кузмановић, адвокати у ..., против туженог УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ ПАЗАРУ Нови Пазар, чији је пуномоћник Рамиза Емровић, адвокат у ..., ради дуга, вредност предмета спора 38.274,63 евра у динарској противвредности, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда Пж 10296/21 од 10.11.2022. године, у седници већа одржаној дана 31.01.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда Пж 10296/21 од 10.11.2022. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Привредног апелационог суда Пж 10296/21 од 10.11.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Привредног суда у Краљеву П 489/19 од 14.09.2021. године, у ставу I изреке, одржано је на снази решење о извршењу Привредног суда у Краљеву Ив 41/2015 од 15.01.2015 године у обавезујућем делу за износ главног дуга од 38.274,63 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан уплате заједно са припадајућом законском затезном каматом у висини одређеној Законом о висини затезне камате на износе ближе опредељене у овом ставу изреке. У ставу ІІ изреке укинуто је решење о извршењу Привредног суда у Краљеву Ив 41/2015 од 15.01.2015. године у делу у којем су одређени трошкови извршења у износу од 171.002,00 динара. У ставу III изреке обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 1.043.750,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана извршности пресуде па до исплате.
Пресудом Привредног апелационог суда Пж 10296/21 од 10.11.2022. године, одбијена је жалба туженог и потврђена је првостепена пресуда.
Против другостепене пресуде тужени је изјавио благовремену ревизију због погрешне примене материјалног права, позивом на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.
Према oдредби чланa 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 10/23) ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.
Према утврђеном чињеничном стању, тужилац и тужени су били у пословном односу по основу писаног уговора о сарадњи, којим су уређени права и обавезе странака. На основу изведених доказа првостепени суд је утврдио да је тужилац испунио своје уговорне обавезе, те да је тужени у обавези да тужиоцу исплати утужено потраживање, због чега је донета одлукао као у изреци првостепене пресуде.
Имајући у виду садржину тражене правне заштите, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване нижестепене пресуде, Врховни суд налази да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној. Нижестепени судови су утврдили да је тужилац доказао постојање основа свог потраживања, који почива на уговору о сарадњи и испуњеним обавезама за пружање услуга, за које је испоставио утужене фактуре. Тужени ревизијом суштински оспорава оцену доказа и утврђено чињенично стање, из којих разлога се посебна ревизија не може изјавити. Такође, указивање да се нижестепени судови нису позвали на релевантне материјалноправне одредбе на основу којих су усвојили тужбени захтев, може евентуално представљати битну повреду поступка из члана 374. став 1. ЗППа, из којих разлога се посебна ревизија такође не може изјавити. Како се ревидент не позива на другачију судску праксу, нити указује на потребу да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити да је потребно ново тумачење права, Врховни суд закључује да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној.
Из наведених разлога применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП-а одлучено је као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност изјављене ревизије на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 18/20), Врховни суд је нашао да ревизија туженог није дозвољена.
Одредбом члана 485. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија у привредним споровима није дозвољена ако вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност од 100.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужилац је против туженог поднео тужбу дана 15.01.2015. године. Вредност предмета спора побијаног дела износи 38.274,63 евра.
Имајући у виду да у овом привредном спору, вредност предмета спора побијане правноснажне пресуде, не прелази законом прописани цензус од 100.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, Врховни суд закључује да ревизија туженог није дозвољена.
Из наведених разлога на основу члана 413. Закона о парничном поступку одлучено је као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Бранко Станић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
