Рев 31877/2023 3.1.1.4.1; стицање својине правним послом

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 31877/2023
08.05.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Весне Мастиловић и Мирјане Андријашевић, чланова већа, у парници тужилаца-противтужених АА, ББ и ВВ, сви из ..., чији је заједнички пуномоћник Миодраг Поткоњак, адвокат из ..., против тужених- противтужилаца ГГ, ДД, обоје из ..., чији је заједнички пуномоћник Наташа Андрејић, адвокат из ... и ЂЂ из ..., чији је пуномоћник Радоје Алексић, адвокат из ..., ради утврђења по тужби и чинидбе по противтужби, одлучујући о ревизији тужилаца- противтужених изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 2988/22 од 08.03.2023. године, у седници одржаној 08.05.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужилаца-противтужених изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 2988/22 од 08.03.2023. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужилаца-противтужених изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 2988/22 од 08.03.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Другог основног суда у Београду П 1207/19 од 09.03.2022. године, ставом првим изреке, спојени су ради јединственог расправљања парнични поступак П 1207/19 и парнични поступак П 7382/21. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиља-противтужених којим су тражиле да се утврди да су стекле право сусвојине са уделом од 240/540 идеалних делова на двоетажном стану (у приземљу и на спрату) у породичној стамбеној згради број .. у Улици ... број .. на кат.парцели број .. КО Вождовац, укупне корисне површине од 84 м2 и то стан означен у листу непокретности број .. као стан број .. и то: АА са уделом од 80/504, ББ са уделом од 80/504, ВВ са уделом од 1880/54, на чијем су преосталом делу 264/504 идеалних делова (сувласници, овде тужени ГГ са уделом од 99/504, ДД са уделом од 33/504 и ЂЂ са уделом од 33/504). Ставом трећим изреке, одбачена је тужба у делу евентуалног тужбеног захтева. Ставом четвртим изреке, одбијен је тужбени захтев тужених- противтужилаца који су тражили да се тужене-противтужиље обавежу да на непокретности – таванском простору приземне куће број .. у Улице ... у Београду, кат.парц. бр. .., лн бр. .. КО Вождовац, уклоне и поруше бесправно изведени радови, сав грађевински материјал и то као у садржају наведеног става и доведу цео тавански простор у првобитно стање у коме се таван налазио пре извођења ових радова, што ако не учине овлашћени су тужени-противтужиоци да поруше и уклоне све наведено о трошку тужилаца-противтужених. Ставом петим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 2988/22 од 08.03.2023. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиља-противтужених и потврђена првостепена пресуда Другог основног суда у Београду П 1207/19 од 09.03.2022. године у ставу другом, трећем и петом изреке. Ставом другим изреке, одбијене су као неосноване жалбе тужених-противтужилаца и потврђена пресуда Другог основног суда у Београду П 1207/19 од 09.03.2022. године у ставу четвртом и петом изреке. Ставом трећим изреке, одбачене су жалбе тужених-противтужилаца изјављене против решења садржаног у ставу трећем изреке пресуде Другог основног суда у Београду П 1207/19 од 09.03.2022. године, као недозвољене. Ставом четвртим изреке, одбијени су захтеви странака за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиоци су благовремено изјавили ревизију, због погрешне примене материјалног права, с позивом на одредбу члана 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11... 18/20), Врховни суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП. Предмет тражене правне заштите о коме је одлучено побијаном пресудом је право сусвојине на стану у коме тужиоци-противтужени станују као заштићени станари и којем стану је припојен део поткровља које је адаптирао правни претходник тужилаца уз сагласност власника стана. О овом праву тужилаца- противтужених судови су одлучили применом одредби члана 20. – 28. Закона о основама својинскоправних односа (а о евентуалном захтеву у складу са чланом 294. став 1. тачка 7. ЗПП), а што је у складу са правним схватањем израженим кроз друге одлуке Врховног касационог суда у предметима у којима је одлучивано о тужбеним захтевима са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом. Како одлука у споровима са оваквим тужбеним захтевом зависи од утврђеног чињеничног стања, то одлуке нижестепених судова којима је евентуално другачије одлучено о истом правном питању, не представљају и различито поступање суда у истој правној ствари. Имајући у виду наведено, Врховни суд налази да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужилаца као изузетно дозвољеној, јер не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачење права. Из наведених разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 22.03.2019. године, вредност спора означена је на износ од 100.000,00 динара, што представља износ који је испод 40.000 евра.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинско-правном спору, у коме побијана вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра према средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то је Врховни суд, применом члана 403. став 3. ЗПП, нашао да ревизија тужилаца- противтужених није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа-судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић