Рев 20558/2023 3.19.1.25.1.4; 3.19.1.25.1.3

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 20558/2023
27.09.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Мирјане Андријашевић и Зорана Хаџића, чланова већа, у парници тужиоца „BDF Sistem plus“ Д.о.о. Београд, чији је пуномоћник Дејан Симић, адвокат из ..., против тужене АА из ..., чији је пуномоћник Шефкета Доловац, адвокат из ..., ради чинидбе, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Пазару Гж 229/23 од 10.05.2023. године, у седници одржаној 27.09.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Пазару Гж 229/23 од 10.05.2023. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Новом Пазару Гж 229/23 од 10.05.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Пазару П 241/22 од 11.01.2023. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се тужена обавеже да му исплати износ од 750,00 динара на основу издате доплатне карте ..., са законском затезном камтом од 01.11.2019. године па до исплате. Ставом другим изреке, тужилац је обавезан да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 19.500,00 динара.

Виши суд у Новом Пазару је, пресудом Гж 229/23 од 10.05.2023. године, одбио као неосновану жалбу тужиоца и потврдио пресуду Основног суда у Новом Пазару П 241/22 од 11.01.2023. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је изјавио посебну ревизију због погрешне примене материјалног права.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 18/20), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе, као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови прописани одредбом 404. став 1. Закона о парничном поступку за одлучивање о посебној ревизији тужиоца, прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Предмет тражене правне заштите је наплата доплатне карте за паркирање а побијаном пресудом тужбени захтев тужиоца је одбијен пошто тужена није била власник предметног возила у време када је та карта издата. Побијана одлука је донета применом одговарајућих одредби материјалног права на утврђено чињенично стање, а ревидент уз ревизију није доставио другачије одлуке судова донете у предметима са истим правним основом и чињеничним стањем као у овом предмету, у смислу потребе уједначавања судске праксе.

На основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије тужиоца применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. Закона о парничном поступку, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. На основу одредбе члана 479. став 6. истог Закона, против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности, ревизија није дозвољена.

Тужбу ради наплате новчаног потраживања тужилац је поднео 21.12.2020. године, а вредност предмета спора је 750,00 динара.

Имајући у виду да је ово спор мале вредности у ком се захтев односи на потраживање у новцу, које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да ревизија није дозвољена на основу одредбе члана 479. став 6. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић