Против правноснажне другостепене пресуде благовремену ревизију изјављује тужилац због погрешне примене материјалног права, са позивом на одредбу члана 404. ЗПП-а.

Чланом 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23) је прописано да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Поступајући у складу са цитираном одредбом закона, Врховни суд није дозволио одлучивање о посебној ревизији тужиоца.

Нижестепени судови су, утврдили је тужилац лишен слободе 03.09.2004. године, те да му је одређен притвор, да му је притвор укинут 15.09.2004. године, а да је правноснажним решењем Основног суда у Врању Кв 1287/13 од 30.12.2013. године обустављен кривични поступак против овде тужиоца због апсолутне застарелости кривичног гоњења. Нижестепени судови су одмерили правичну накнаду нематеријалне штете за трпљења тужиоца због повреде угледа, части, слободе и права личности због неоснованог лишења слободе, узимајући у обзир све околности конкретног случаја, и то време трајања лишења слободе и услове боравка тужиоца у притвору, тежину и природу кривичног дела које је тужиоцу стављено на терет, углед који је тужилац раније уживао у својој средини, однос средине према тужиоцу после лишења слободе, као и породичне прилике тужиоца.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване нижестепене пресуде, Врховни суд налази да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној. Нижестепени судови су применили релевантне норме Законика о кривичном поступку и Закона о облигационим односима којима којима је регулисано проузроковање штете као извор облигације, код одлучивања о тужбеном захтеву за накнаду штете коју је тужилац претрпео. Ревидент оспорава материјалноправне закључке нижестепених судова који су од утицаја на висину досуђене накнаде нематеријалне штете, указујући да је досуђена накнада у прениском износу. Према оцени Врховног суда, досуђење накнаде нематеријалне штете зависи од конкретног случаја и утврђених чињеница, па стога нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној. У ревизији се не указује на различиту судску праксу у предметима са истоврсном чињеничноправном садржином, нити је потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, а није ни потребно ново тумачење права.

Без утицаја на дозвољеност ревизије су наводи тужиоца да нижестепени судови нису одлучили о накнади нематеријалне штете за претрпљене психичке патње, односно да су били дужни да пресудом одлуче о свим тужбеним захтевима изнетим у тужби. Ревизија из члана 404. ЗПП-а се не може изјавити због евентуално учињених битних повреда одредаба парничног поступка.

На основу наведеног, применом члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије применом чл. 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија тужиоца није дозвољена.

Тужба је поднета 06.11.2015. године. Вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде износи 1.316.000,00 динара, што је противвредност од 10.914,93 евра по средњем курсу НБС-а на дан подношења тужбе.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Имајући у виду да вредност предмета спора побијаног дела правноснажне другостепене пресуде не прелази законом предвиђени цензус од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, Врховни суд закључује да ревизија тужиоца није дозвољена.

Из наведених разлога, на основу члана 413. Закона о парничном поступку, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Бранко Станић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић