Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 458/2023 од 16.06.2023. године, ставом првим изреке, потврђени су пресуда Основног суда у Нишу П1 3986/21 од 07.10.2021. године, исправљена решењем тог суда П1 3986/21 од 19.10.2021. године, допунска пресуда Основног суда у Нишу П1 3986/21 од 11.05.2022. године и решење тог суда П1 3986/21 од 20.10.2022. године и жалбе тужиоца од 01.11.2021. године, 26.05.2022. године и 23.09.2022. године, одбијене као неосноване. Ставом другим изреке, жалбе тужене од 25.10.2021. године и 14.03.2023. године изјављене против пресуде Основног суда у Нишу П1 3986/21 од 07.10.2021. године, исправљене решењем тог суда П1 3986/21 од 19.10.2021. године, одбачене су као недозвољене.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка учињене у поступку пред другостепеним судом, погрешне примене материјалног права и прекорачења тужбеног захтева које је учињено у поступку пред другостепеним судом.

Тужена је поднела одговор на ревизију и поставила захтев за накнаду трошкова ревизијског поступка.

Одредбом члана 506. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23) прописано је да ће се поступци започети пре ступања на снагу тог закона спровести по одредбама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 125/04 и 111/09). Одредбом члана 23. став 3. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 55/14) прописано је да је ревизија дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела прелази динарску противвредност од 40.000 евра, односно 100.000 евра у привредним споровима по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, а који нису правноснажно решени до дана ступања на снагу овог закона. Закон је ступио на снагу 31.05.2014. године.

Тужба је поднета 01.01.2008. године и поступак је правноснажно окончан доношењем побијане пресуде 16.06.2023. године, па је Врховни суд испитао дозвољеност ревизије по члану 401. став 2. тачке 4. и 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 125/04 и 111/09) и утврдио да је ревизија недозвољена.

Одредбом члана 439. ЗПП прописано је да је у парницама из радних односа ревизија дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.

Осим у наведеним случајевима, ревизија је у парницама из радних односа дозвољена и у имовинскоправним споровима под општим условима за дозвољеност овог ванредног правног лека. У конкретном случају, када је парница правноснажно окончана 16.06.2023. године, за дозвољеност ревизије неопходно је да вредност предмета спора побијаног дела прелази динарску противвредност 40.000 евра.

У конкретном случају, предмет спора није имовинскоправни захтев који прелази 40.000 евра, па је ревизија недозвољена. Допунска пресуда садржи и решење којим је тужба одбачена у делу којим је тражено да суд поништи решење о радном неангажовању од 20.05.2009. године, које није решење о заснивању, постојању и престанку радног односа, па је изјављена ревизија против овог дела допунске пресуде и решења о исправци решења од 20.10.2022. године недозвољена у смислу одредби чланова 412. ставови 1. и 2. ЗПП.

У делу којим тужилац побија пресуду у ставу другом, којим је жалба тужене одбачена као недозвољена, ревизија је недозвољена због недостатка правног интереса за побијање одлуке којом је одбачен правни лек противне стране.

Из изнетих разлога, одлука у ставу првом изреке донета је на основу члана 404. ЗПП.

Наводи одговора на ревизију нису били потребни за доношење одлуке Врховног суда, па је одлука у ставу другом изреке донета на основу члана 161. став 1. и члана 150. став 1. ЗПП.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић