Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 27327/2023
27.03.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Марине Милановић и Зорице Булајић, чланова већа, у парници тужиоца Градска стамбена агенција Чачак, кога заступа Градски правобранилац Града Чачка, протв тужене АА из ..., чији је пуномоћник Ђорђе Илић, адвокат из ..., ради стицања без основа, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Чачку Гж 2888/22 од 05.06.2023. године, у седници одржаној 27.03.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Чачку Гж 2888/22 од 05.06.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Чачку П 1109/17 д 20.01.2022. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев да се обавеже тужена да тужиоцу на име стицања без основа исплати 312.804,99 динара са законском затезном каматом од 20.09.2017. године до исплате. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженој на име трошкова парничног поступка исплати 160.500,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Чачку Гж 2888/22 од 05.06.2023. године, ставом првим изреке, преиначена је првостепена пресуда и обавезана тужена да тужиоцу на име стицања без основа исплати 312.804,99 динара са законском затезном каматом од 20.09.2017. године до исплате и трошкове парничног поступка од 238.612,00 динара. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу на име трошкова жалбеног поступка исплати 18.000,00 динара

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије тужене у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 и 10/23 – други закон), Врховни суд је нашао да је ревизија недозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом члана 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.