Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 16172/2023
11.10.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија Драгане Маринковић, председника већа, Марине Милановић и Зорице Булајић, чланова већа, у извршном поступку извршног повериоца Републике Србије, Основно јавно тужилаштво у Чачку, против извршног дужника АА из ..., ради наплате новчаног потраживања, одлучујући о ревизији извршног повериоца изјављеној против решења Вишег суда у Краљеву ГжИ 22/23 од 24.01.2023. године, у седници одржаној 11.10.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија извршног повериоца изјављена против решења Вишег суда у Краљеву ГжИ 22/23 од 24.01.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Краљеву ГжИ 22/23 од 24.01.2023. године, одбијена је, као неоснована, жалба извршног повериоца и потврђено решење Основног суда у Краљеву ИИ 1134/22 од 15.12.2022. године којим је одбачен предлог за извршење извршног повериоца од 25.11.2022. године за одређивање извршења против извршног дужника.

Против правноснажног решења другостепеног суда извршни поверилац је изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с предлогом да се о ревизији одлучи сагласно одредби члана 404. ЗПП ради уједначавања судске праксе.

Одлучујући о дозвољености ревизије у смислу члана 410. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 18/20) у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23), Врховни суд је утврдио да ревизија извршног повериоца није дозвољена.

Одредбом члана 85. став 6. ЗПП приписано је да у поступку по ванредним правним лековима странку мора да заступа адвокат, изузев ако је сам адвокат, због чега је одредбом члана 410. став 2. тачка 2. истог закона прописано да је ревизија недозвољена ако није изјављена преко пуномоћника адвоката, изузев када је странка адвокат. Одредбом члана 85. став 7. ЗПП прописано је да се заступање Републике Србије и њених органа, јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе уређује посебним прописима. То питање је решено Законом о правобранилаштву („Службени гласник РС“, бр. 55/14), којим је у члану 2. прописано да је правобранилаштво орган који обавља послове правне заштите имовинских права и интереса Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе (став 1.), а да послове правобранилаштва за заштиту имовинских права и интреса Републике Србије обавља Државно правобранилаштво које се оснива овим законом (став 2.). Одредбом члана 6. овог закона прописано је да функцију Државног правобранилаштва обављају државни правобранилац и заменици државног правобраниоца, док је одредбом члана 11. истог закона прописано да је Државно правобранилаштво заступник Републике Србије у правним поступцима пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима, када Република Србија има положај странке и умешача о чијим правима и обавезама се одлучује у том поступку (став 1.) и да када је прописано да је у одређеном поступку или за предузимање одређене радње у поступку обавезно заступање странке од стране адвоката, Државно правобранилаштво је овлашћено да предузима заступање под истим условима као и адвокат (став 4.). Из ових законских одредби произилази да државни правобранилац има иста овлашћења у поступку по ревизији као и адвокат и да стога ревизију може да изјави искључиво државни правобранилац, односно заменик државног правобраниоца, који то своје право не могу пренети на друга лица, јер ни адвокат овлашћење за подношење ревизије не може пренети на адвокатског приправника или друго лице са положеним правосудним испитом.