Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је изјавио благовремену ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду, применом одредбе члана 408. у вези члана 403. став 2. тачка 3. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 18/20) и утврдио да је ревизија основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку на коју Врховни суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, правни претходник тужиоца (његов деда ББ) је правним претходником уписаног корисника парцеле у листу непокретности (ПИК „Уб“), извршио усмену трампу земљишта на основу које је добио у својину предметну кат. парцелу ... КО ... . Решењем Општинског суда у Убу О 9/75 од 10.02.1975.године за наследника пок. ББ оглашени су његови синови: ВВ (отац тужиоца), ГГ и ДД са уделима од по 1/3 дела. Законски наследници сада пок. ББ, су извршили деобу сувласничке имовине поравнањем из 1992. године, овереним пред Општинским судом у Убу под Ов 1187/92, по ком поравнању је тужиочевом оцу припала на део предметна кат. парцела кат. парцели ... КО ... новог премера (која одговара кат.парцели ... КО ... старог премера). Ова парцела је у време сачињавања поравнања била уписана са правом коришћења „ПИК Уб“, што је учесницима поравнања било познато.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је имајући у виду да су правни претходници тужиоца, најпре деда а потом након његове смрти отац тужиоца, а након његове смрти тужилац, били у савесној државини предметне катастарске парцеле ..., новог премера, која одговара катастарској парцели ... старог премера, КО ..., оценио да су испуњени услови из одредбе члана 28. став 4. Закона о својинско-правних односа за стицање права својине тужиоца одржајем на наведеној парцели.

Другостепени суд је имајући у виду да је у листу непокретности као власник предметне катастарске парцеле уписана Република Србија, а као носилац права коришћења ДПП „Света Поповић“ Уб у стечају са 1/1, закључио да ова лица представљају једну странку с обзиром на то да је право коришћења део права својине и да се такво својинско овлашћење не може конституисати на ствари у приватној својини, јер би у случају да тужилац испуњава услове за стицање права својине одржајем престало не само право својине Републике Србије као титулара државне својине, већ и право коришћења чији титулар је непарничар ДПП „Света Поповић“ Уб у стечају, због чега су тужбом морали бити обухваћени као јединствена странка у овој правној ствари, што је овде изостало. Стога је због непотпуне пасивне легитимације на страни туженог преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев тужиоца позивајући се на одредбу члана 211. став 1. ЗПП.

Основано се ревизијом тужиоца указује да правно становиште другостепеног суда није правилно.

Пре свега, иако из садржине приложеног листа непокретности произлази да је као титулар права својине на предметној парцели уписана Република Србија, а као носилац права коришћења ДПП „Света Поповић“ Уб у стечају са 1/1, из података Агенције за привредне регистре (као јавне доступне базе података о правним лицима) произлази да је ово правно лице брисано из регистра 01.06.2010. године, на основу решења Трговинског суда у Ваљеву Ст. 323/03 од 07.12.2009. године о закључењу поступка стечаја, због чега у конкретном случају није било нужно да тужбом буде обухваћено и ово правно лице.

Због погрешно заузетог правног становишта да је тужбом у овој правној ствари морало да буде обухваћен као нужни супаничар и правно лице које је у време подношења тужбе није постојало, другостепени суд није ни ценио наводе жалбе односно испитао правилност примене материјалног права од стране првостепеног суда приликом одлучивања о тужбеном захтеву.

Наиме, тужилац тужбени захтев заснива на чињеници да је деда тужиоца извршио трампу са правним претходником ДПП „Света Поповић“ из Уба, сматрајући да је стекао право својине на предметној парцели одржајем. У таквој ситуацији, судови испитују да ли је, када и по ком основу правни претходник тужиоца био у мирној и несметаној државини предметне катастарске парцеле, статус земљишта (да ли је у питању њива или шума), правни режим земљишта за све време трајања државине правног претходника тужиоца на земљишту односно тужиоца и друге чињенице битне за примену правила о стицању својине одржајем на непокретности.

Из тих разлога Врховни суд је укинуо одлуку другостепеног суда, као и одлуку о трошковима парничног поступка јер зависи од његовог исхода на основу одредбе 163. став 4. Закона о парничном поступку.

У поновном поступку потребно је да другостепени суд, поступајући по примедбама овог решења, правилном применом материјалног права, донесе нову и на закону засновану одлуку.

На основу изложеног, Врховни суд је одлуку као у изреци донео применом одредбе члана 416. став 2. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић