Рев 330/2023 3.19.1.24.2.1; разлози побијања - битне повреде

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 330/2023
06.07.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Зорана Хаџића и Мирјане Андријашевић, чланова већа, у парници тужиоца Јавно водопривредно предузеће „Морава“ из Ниша, кога заступа Општински јавни правобранилац из Бруса, против тужених АА, ББ и ВВ из ..., чији је пуномоћник Живота Милошевић, адвокат из ..., одлучујући о ревизији тужених изјављеној против пресуде Окружног суда у Крушевцу Гж 230/97 од 04.02.1997. године, у седници већа одржаној 06.07.2023. године донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Окружног суда у Крушевцу Гж 230/97 од 04.02.1997. године и предмет ВРАЋА Апелационом суду у Нишу на поновно одлучивање о жалби.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Брусу П 468/96 од 10.12.1996. године утврђено је да су тужени АА, ББ и ВВ заузели део катастарске парцеле .. у КО ... и припојили својим парцелама ближе описано у ставу првом изреке првостепене пресуде, па су обавезани тужени да тужиоцу предају у државину наведене делове из изреке пресуде. (став први изреке). Обавезани су тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплате износ од 602,50 динара у року од 15 дана од правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Пресудом Окружног суда у Крушевцу Гж 230/97 од 04.02.1997. године потврђена је пресуда Општинског суда у Брусу П 468/96 од 10.12.1996. године и одбијена као неоснована жалба тужиоца и тужених.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени су изјавили ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду у смислу одредбе члана 386. Закона парничном поступку („Службени лист СФРЈ број 4/77 ... 24/94 – у даљем тексту ЗПП) и нашао да је ревизија основана.

У поступку није учињена битна повреда поступка из одредбе члана 359. став 2. тачка 11. Закона о парничном поступку на коју Врховни суд пази по службеној дужности. Међутим, основано се у ревизији указује да је другостепени суд учинио битну повреду поступка из члана 354. став 1. у вези члана 212. став 1. тачка 3. ЗПП и 215. став 1. ЗПП, на коју повреду су тужени указивали у жалби и повреду поступка из члана 354. став 1. у вези члана 375. став 1. ЗПП, јер није оценио жалбене наводе који су од одлучног значаја.

Према утврђеном чињеничном стању, произлази да је КП .. у КО ... друштвена својина и припада Републичком фонду „Вода“, а прешла је на Републички фонд „Вода“ решењем СО Брус 465-10/78-03, а промена у списима утврђена је под редним бројем 31/78-1978 године. До тада КП ... представљала је друштвену својину Предузећа за путеве Крагујевац, Секција Крушевац. Снимањем од стране вештака геометра утврђено је да су туженици заузели део КП ... и припојили својим парцелама у мерама и границама као у изреци првостепене пресуде.

Из овако утврђеног чињеничног стања нижестепени судови су сходно члану 1, 72. и 81. Закона о водама, усвојили тужбени захтев тужиоца, јер су закључили да су тужени заузели, без правног основа земљиште у мерама и границама из првостепене пресуде и наложено им је да тужиоцу предају у државину наведене делове. Нижестепени судови сматрају неоснованим приговор недостатка активне легитимације на страни тужиоца, јер се тужилац у јавним књигама води као носилац права коришћења.

Одредбом члана 13. Закона о изменама и допунама Закона о водама („Службени гласник РС број 54/96“ од 26.12.1996. године прописано је да Јавно водопривредно предузеће „Морава “ престаје са радом 31.12.1996. године. Тим Законом прописано је да је правни следбеник почев од 1.1.1997. године Јавно предузеће „Србијаводе“ на шта су тужени основано у жалби указивали, а другостепени суд пропустио да поступи по одредбама чланова 212. и 215. ЗПП.

Поред наведеног, пропустио је другостепени суд да оцени жалбене наводе тужених који јесу од од одлучног значаја, а тичу се навода да тужени нису јединствени и нужни супарничари, и да је вештачењем утврђено који тужени је у поседу којег дела парцеле, а да судови о томе нису водили рачуна приликом доношења одлуке о обавези тужених да врате делове катастарске парцеле које држе.

Из свега изнетог одлучено је као у изреци овог решења на основу одредбе члана 394. став 1. ЗПП.

Председник већа-судија
Весна Субић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић