Против правноснажне пресуде донете у другом степену, у делу којим је потврђена првостепена пресуда, тужиља је изјавила благовремену ревизију, због битне повреде одредаба парничног постпука и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао правноснажну пресуду у побијаном делу применом одредбе члана 408. у вези члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11 ... 10/23) и утврдио да је ревизија тужиље неоснована.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ни повреда из става 1. тог члана закона, пред другостепеним судом, која би могла да утиче на доношење законите и правилне одлуке. Битна повреда из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП, на коју се наводима ревизије указује, није предвиђена као ревизијски разлог према члану 407. став 1. ЗПП.

У побијаном делу другостепена пресуда је заснована на чињеничном стању које је првостепени суд утврдио и другостепени суд прихватио као релевантно чињенично упориште за донету одлуку. У образложењу побијане пресуде другостепени суд је оценио битне жалбене наводе и навео разлоге које је узео у обзир по службеној дужности, те поступио у складу са одредбама члана 396. став 1. и 2. ЗПП.

Према чињеницама које су утврђене и у суштини нису спорне, тужиља АА и тужени ББ у браку су били од 10.11.1996. године до 24.09.2012. године, када је њихов брак разведен. У време закључења брака тужиља није имала посебне имовине, тужени ББ је у својини имао путничко возило и био је суоснивач и члан ПД „Наистехна“ где је био запослен. Ово привредно друштво је угашено у 2007. години. Од 1997. године отпочето је обављено цвећарске делатности у заједници супружника. У 2008. години тужени ББ је основао привредно друштво „Наникс“ доо. Ово привредно друштво је пословало и остваривало приходе. Новац на рачуну привредног друштва представља имовину тог друштва. Имовину привредног друштва чини и чамац који је привредно друштво „Наникс“ доо купило и платило средствима од свог пословања. Оснивачка права на привредном друштву „Наникс“ доо тужени ББ је пренео туженом ВВ.

Код изнетог стања ствари, правилно је пресудама нижестепених судова одлучено о неоснованости тужбеног захтева тужиље којим је тражила да се утврди да има право својине на опредељеном уделу у привредном друштву „Наникс“ доо по основу стицања у браку и АПР-у наложи упис удела у њену корист, те утврди да је сувласник са уделом у ½ дела на новчаним средствима на девизном рачуну привредног друштва „Наникс“доо и за исплату траженог износа од 25.000 евра на име противвредности ½ удела на чамцу са кабином. Према датим разлозима за одбијајућу одлуку о овим захтевима, тужиља нема могућност истицања стварно-правног захтева за удео у привредном друштву „Наникс“ доо и удела у имовини наведеног привредног субјекта, чији је оснивач био тужени ББ, већ може да има само облигациони захтев према бившем супружнику, сразмерно свом учешћу у стицању имовине која је унета у имовину привредног друштва. Имовина привредног друштва одвојена је од имовине оснивача. Оснивачка и управљачка права на привредном друштву припадају регистрованом оснивачу, а тужиља то није. Имовина унета у привредно друштво као оснивачки улог једног супружника постаје капитал привредног друштва. Добит привредног друштва представља резултат рада тог привредног субјекта, као правног лица и оно одлучује да ли ће се добит ако је има исплатити оснивачу или употребити за другу сврху. Оснивачка добит би представљала приход од имовине (капитала), а заједничка имовина супружника је резултат заједничког рада. Због тога нема места примени одредбе члана 171. став 1. и члана 180. став 2. Породичног закона, на којој одредби тужиља заснива свој захтев у односу на удео у привредном друштву и удео у имовини привредног друштва, као што су средства на рачуну привредног друштва и чамац на којем привредно друштво има право својине јер је купљен новцем привредног друштва, а не новцем парничних странака.

По оцени Врховног суда, ревизија није основана у оспоравању правилности примене материјалног права од стране нижестепених судова.

Одредбом члана 171. став 1. Породичног закона прописано је да имовина коју су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку представља њихову заједничку имовину.

У конкретном случају, тужиља не може стећи имовинска нити управљачка права у друштву са ограниченом одговорношћу чији је оснивач био само првотужени ББ и имовина привредног друштва одвојена од његове имовине, као оснивача. Власничка и управљачка права на оснивачком улогу припадају регистрованом оснивачу друштва са ограниченом одговорношћу, а тужиља нема статус оснивача у једночланом друштву са ограниченом одговорношћу. Евентуално заједнички стечена имовина супружника унета у привредно друштво, као оснивачки улог једног супружника (овде првотуженог), постала је имовина, односно власништво привредног друштва тако што су уписом оснивача предузећа у регистар привредних субјеката реализована правна дејства оснивачког акта по коме је извршен унос имовине, као оснивачког улога предузећа. Због тога, у односу на удео у предузећу и на имовину предузећа, нема места примени цитиране одредбе члана 171. став 1. Породичног закона, на којој одредби тужиља заснива свој тужбени захтев.

Наводима ревизије тужиље о томе да је она била у браку са туженим када је основано привредно друштво у које је тужени уложио њихову заједничку имовину, не доводи се у сумњу правилност побијане пресуде. Заједнички стечена имовина супружника која је унета у привредно друштво постала је имовина тог привредног друштва, па се на тој имовини искључују како власничка права улагача, тако и његовог супружника, који може по основу стицања у браку захтевати новчану противвредност улога сразмерно свом уделу стицању имовине, а што није предмет захтева о ком је правноснажно одлучено.

Због тога је оцењено да се наводима ревизије тужиље неосновано побија правилност примене материјалног права.

Из изнетих разлога, Врховни суд је одлуку као у изреци донео применом одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа - судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић