Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 530/23 од 03.04.2023. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Крагујевцу П 5403/17 од 15.09.2022. године у ставовима првом, трећем, четвртом и шестом изреке, док је ставом другим изреке укинута наведена првостепена пресуда у ставовима другом и петом изреке и предмет у том делу враћен првостепеном суду на поновно суђење.

У поновном поступку, пресудом Основног суда у Крагујевцу П 2812/23 од 11.09.2023. године усвојен је тужбени захтев тужиоца и обавезана тужена Република Србија да му на име заузећа наведених катастарских парцела исплати износ од 297.545,56 динара са законском затезном каматом од 11.09.2023. године до исплате, као и да му накнади трошкове парничног поступка у износу од 73.039,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате.

Против ове пресуде парничне странке су изјавиле жалбе и списи предмета су ради одлучивања о жалбама достављени Апелационом суду у Крагујевцу, који се решењем Гж 747/24 од 21.03.2024. године огласио ненадлежним и списе предмета Основног суда у Крагујевцу П 2812/23 доставио Вишем суду у Крагујевцу са образложењем да се ради о жалбама изјављеним против пресуде донете у спору мале вредности чији је предмет накнада штете.

Виши суд у Крагујевцу није прихватио стварну надлежност и изазвао је сукоб надлежности, сматрајући да је Апелациони суд у Крагујевцу у овом спору већ одлучивао о жалбама парничних странака изјављеним против раније донете првостепене пресуде, коју је својим решењем Гж 530/23 од 03.04.2023. године укинуо у ставовима другом и петом изреке и предмет у том делу вратио првостепеном суду на поновно суђење. Из наведеног разлога, Виши суд у Крагујевцу је спис Гж 747/24 уз пропратни акт од 19.07.2024. године доставио Врховном суду ради решавања насталог сукоба стварне надлежности.

Решавајући настали сукоб стварне надлежности на основу члана 22. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 и 10/23) и члана 32. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ број 10/23), Врховни суд је нашао да је за одлучивање о жалбама стварно надлежан Апелациони суд у Крагујевцу.

Одредбом члана 25. став 2. тачка 3. Закона о уређењу судова прописано је да виши суд у другом степену одлучује о жалбама на одлуке основних судова и то: на решење у грађанскоправним споровима, на пресуду у споровима мале вредности и на одлуке у ванпарничним поступцима, у извршним поступцима и поступцима обезбеђења, док је одредбом члана 26. став 1. тачка 3. истог закона предвиђено да апелациони судови одлучују о жалбама на пресуде основних судова у грађанским споровима ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд.

Одредбом члана 15. став 2. ЗПП прописао је да ако се у току поступка промене околности на којима је заснована надлежност суда или ако тужилац смањи тужбени захтев, суд који је био надлежан у време подношења тужбе остаје и даље надлежан и ако би услед ових промена био надлежан други суд исте врсте.

У конкретној правној ствари ради се о имовинско-правном спору у коме се преостали део тужбеног захтева (након укидања првостепене пресуде) односи на накнаду штете у износу од 297.545,56 динара. Из садржине списа произилази да се побија првостепена пресуда која је донета у поновном поступку коме је претходило жалбено одлучивање од стране Апелацоног суда у Крагујевцу који је делимично укинуо ранију првостепену пресуду и у том делу предмет вратио првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање. Имајући у виду да тужилац у поновном поступку није мењао садржину непресуђеног дела тужбеног захтева о којем је одлучивао првостепени суд, то је по оцени Врховног суда за одлучивање о изјављеној жалби поново надлежан Апелациони суд у Крагујевцу који је претходним жалбеним одлучивањем засновао своју надлежност.

На основу наведеног, применом члана 22. став 1. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић