
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
142/2024
26.06.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Живота Стојановић, адвокат из ..., против тужених ББ из ... и ВВ из ..., чији је пуномоћник Далиборка Раданчић, адвокат из ..., одлучујући о захтеву за одређивање другог стварно надлежног суда, у седници одржаној 26.06.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБИЈА СЕ захтев Основног суда у Књажевцу за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овој правној ствари.
О б р а з л о ж е њ е
Врховном суду достављен је предмет П 428/23 Основног суда у Књажевцу, уз допис тог суда од 13.03.2024. године са захтевом за делегацију надлежности. У захтеву је наведено да постоје оправдани разлози за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у означеном предмету, у смислу члана 62. Закона о парничном поступку, јер је предмет овог парничног поступка утврђење ништавости уговора закљученог међу туженима, који уговор је солемнизован од стране Основног суда у Књажевцу.
Чланом 62. Законом о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23) прописано је да надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози (став 1) и да о захтеву надлежног суда првог степена из става 1. овог члана одлучује веће највишег суда одређене врсте (став 7).
Имајући у виду цитирану законску одредбу и наводе из захтева за делегацију надлежности, Врховни суд налази да нису испуњени услови за делегацију прописани одредбом чланом 62. став 1. ЗПП. Чињеница да је солемнизација уговора чије се утврђење ништавости тражи у овом парничном поступку, извршена од стране Основног суда у Књажевцу, коме је поднета тужба, код просечне особе не изазива легитимну сумњу у непристрасност означеног суда. Изнети разлози немају такав значај да би оправдавали одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овом поступку, нити указују на то да би се поступак лакше спровео пред другим стварно надлежним судом, у смислу члана 62. став 1. ЗПП.
Из наведених разлога, Врховни суд је одлучио као у изреци решења, на основу члана 62. Закона о парничном поступку.
Председник већа - судија
Јелица Бојанић Керкез с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић