Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 30464/2023
24.01.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић, Радославе Мађаров, Бранке Дражић и Марине Милановић, чланова већа, у поступку ради заштите права на суђење у разумном року предлагача SHAQ COMPANY DOO Novi Sad, чији је пуномоћник Милош Игић, адвокат из ..., одлучујући о ревизији предлагача изјављеној против решења Основног суда у Зрењанину Р4 И 22/23 од 18.10.2023. године, у седници већа одржаној 24.01.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији предлагача изјављеној против решења Основног суда у Зрењанину Р4 И 22/23 од 18.10.2023. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија предлагача изјављеној против решења Основног суда у Зрењанину Р4 И 22/23 од 18.10.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Основног суда у Зрењанину Р4 И 22/23 од 18.10.2023. године, одбачен је приговор предлагача ради утврђења повреде права на суђење у разумном року у предмету који се води пред Јавним извршитељем Стеваном Петровићем из ... под бројем ИИВК ../2022, са поуком да против овог решења није дозвољена жалба.
Против правноснажног решења, предлагач је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и предложио да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, на основу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/2011...10/2023, у даљем тексту: ЗПП).
Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 1. и став 6. ЗПП, Врховни суд је нашао да изјављена ревизија није дозвољена.
Предлагач је Основном суду у Зрењанину поднео приговор ради убрзања поступка у предмету који се води пред Јавним извршитељем Стеваном Петровићем из ... под бројем ИИВК ../2022, сматрајући да му је повређено право на суђење у разумном року.
Основни суд у Зрењанину је решењем Р4 И 22/23 од 18.10.2023. године, одбацио приговор предлагача, са поуком да против наведеног решења није дозвољена жалба.
У поступку заштите права на суђење у разумном року Законом о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 40/15) није предвиђена могућност коришћења ванредних правних лекова, с обзиром на природу овог поступка који треба да обезбеди делотворно убрзање суђења и његово окончање у оптималном року. Одредбама члана 3. став 1. наведеног закона су као правна средства којима се штити право на суђење у разумном року предвиђени: приговор ради убрзавања поступка, жалба и захтев за правично задовољење. Жалба је изричито искључена против решења о одбацивању приговора (члан 8. став 2.) и против решења председника непосредно вишег суда којим је одлучено о жалби (члан 21.).
Ревизија, као ванредни правни лек против правноснажних одлука донетих у парничном поступку, у поступку заштите права на суђење у разумном року не може се изјавити ни сходном применом одредаба Закона о парничном поступку. Наиме, сагласно одредбама члана 7. став 3. и члана 20. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року, сходна примена Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС“, бр.25/82 и 48/88 и „Службени гласник РС“, бр.46/95 ... 106/15), а који у члану 30. став 2. упућује на сходну примену одредаба Закона о парничном поступку, омогућена је само у поступку по приговору ради убрзавања поступка и у поступку по жалби. Како сходна примена неког закона мора бити изричито прописана законом којим се на сходну примену другог закона упућује, те како Закон о заштити права на суђење у разумном року не прописује поступак по ванредним правним лековима нити упућује на сходну примену ванредних правних лекова из других закона (Закона о ванпарничном поступку односно Закона о парничном поступку) у поступку заштите права на суђење у разумном року није дозвољена ревизија.
Ценећи испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије (члан 404.ЗПП) Врховни суд је нашао да нису испуњени законски услови за одлучивање о посебној ревизији предлагача, с обзиром на то у овој врсти поступка, према Закону о ванпарничном поступку, односно Закону о парничном поступку, ревизија није дозвољена.
Врховни суд примећује да из праксе Уставног суда произлази да у поступцима извшења који се спроводе пред Јавним извршитељем може бити повређено право на суђење у разумном року и да је решење првостепеног суда у супротности са таквом праксом, али у ситуацији када ревизија подносиоца приговора није дозвољена, не постоји могућност да највиши суд ревиденту обезбеди одговарајућу заштиту његовог уставног права.
У складу са законом о заштити права на суђење у разумном року, ревидент се може поново обратити надлежном суду ради заштите права на суђење у разумном року.
На основу изнетог, Врховни суд је на основу члана 413. ЗПП одлучио као у изреци.
Председник већа – судија
Јелица Бојанић Керкез,с.р.
За тачност отправка
Заменик упрaвитеља писарнице
Миланка Ранковић