Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 4558/2022
15.08.2024. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић, Зорана Хаџића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Владимир Јовчић, адвокат из ..., против туженог ЈП за подземну експлоатацију угља „Ресавица“ из Ресавице, ОЈ РГП „Алексиначки рудник“ и тужене Компаније „Дунав осигурање“ а.д.о. Београд, главна филијала осигурања Јагодина, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 5676/21 од 31.05.2022. године, у седници већа одржаној 15.08.2024. године, донео је:

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 5676/21 од 31.05.2022. године.

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев тужиоца за накнаду трошкова ревизијског поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Алексинцу П1 164/21 од 15.09.2021. године, ставом првим изреке, обавезана је тужена Компанија „Дунав осигурање“ а.д.о. да тужиоцу на име накнаде материјалне штете због умањења опште радне способности (инвалидности) услед повреде на раду претрпљене 28.11.2015. године исплати 28.200,00 динара са затезном каматом од 23.10.2018. године до исплате, док је преко досуђеног па до траженог износа од 100.000,00 динара са затезном каматом за период од 28.11.2016. године до 23.10.2018. године, тужбени захтев одбијен као неоснован. Ставом другим изреке, обавезана је тужена Компанија „Дунав осигурање“ а.д.о. да тужиоцу на име трошкова парничног поступка плати 61.500,00 динара са затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 5676/21 од 31.05.2022. године, преиначена је првостепена пресуда у усвајајућем делу става првог изреке и у ставу другом изреке, тако што је одбијен као неоснован тужбени захтев да се обавеже тужена Компанија „Дунав осигурање“ да тужиоцу на име накнаде материјалне штете услед повреде на раду претрпљене 28.11.2015. године - на име умањења опште радне способности - инвалидности исплати 28.200,00 динара са затезном каматом од 23.10.2018. године до исплате и одбијен захтев тужиоца за накнаду трошкова парничног поступка са каматом. Тужилац је обавезан да туженом накнади трошкове поступка од 3.987,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену ревизију је благовремено изјавио тужилац, због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), Врховни суд је оцено да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је у радном односу код туженог ЈП ПЕУ „Ресавица“ из Ресавице, на пословима ... . Дана 28.11.2015. године, тужилац се повредио на радном месту на позицији „...“ у јами, тако што се приликом допреме ланца за транспортер оклизнуо, ударио у подградни челични оквир, те задобио повреду у виду истегнућа вратног дела кичменог стуба са појавом кичмене киле у висини између петог и шестог вратног пршљена. Ова повреда је у време настанка представљала лаку телесну повреду на горњој граници ове групе повреда, због које повреде је тужилац био привремено неспособан за рад, а општа радна способност (инвалидности) је умањена за 10%. Тужиочев допринос настанку незгоде износи 60%. Тужена Компанија „Дунав осигурање“ је на основу Одлуке о ликвидацији штете, дана 22.06.2016. године исплатила тужиоцу износ од 11.800,00 динара на име дневне накнаде за 118 радних дана, према полиси осигурања број 19-6164093 0, за период важења од 01.07.2015. до 01.07.2018. године, са констатацијом да на основу достављене медицинске документације и мишљења лекара цензора наведена повреда није оставила трајне последице у смислу умањења опште радне способности - инвалидитета, као искључиве последице повреде. Делимичном пресудом П1 80/2017. године, обавезан је тужени послодавац ЈП „Ресавица“ да тужиоцу накнади нематеријалну штету за претрпљене физичке болове, страх и умањење животне активности, а одбијен је тужбени захтев да се тужена Компанија „Дунав осигурање“ солидарно обавеже на накнаду нематеријалне штете.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је на основу члана 942. Закона о облигационим односима усвојио тужбени захтев.

Другостепени суд је првостепену преиначио и тужбени захтев одбио, са позивом на терет доказивања, с обзиром да тужилац преко вештака одговарајуће струке или надлежне комисије РФ ПИО није доказао да ли постоји потпуни или делимични губитак радне способности и у чему се састоји и да ли је тај вид штете предвиђен предметним осигурањем, а тужена је одбила његов захтев за накнаду штете.

Према оцени Врховног суда, побијана другостепена пресуда донета је правилном применом материјалног права.

Одредбом члана 897. Закона о облигационим односима, прописано је да се уговором о осигурању обавезује уговарач осигурања да плати одређени износ организацији за осигурање (осигуравач), а организација се обавезује да, ако се деси догађај који представља осигурани случај, исплати осигуранику или неком трећем лицу накнаду, односно уговорену своту или учини нешто друго.

Одредбом члана 942. Закона о облигационим односима-ЗОО прописано је да у уговорима о осигурања лица (осигурање живота и осигурање од несрећног случаја) висина осигуране своте, коју је осигуравач дужан исплатити кад наступи осигурани случај, утврђује се у висини према споразуму уговорних страна. Чланом 943. истог закона, прописана је садржина полисе осигурања живота, а чланом 946. овог закона осигурање трећег лица.

Одредбом члана 1. став 1. Општих услова за осигурање лица од последица несрећног случаја (незгоде) Компаније „Дунав осигурање“, прописано је да су Општи услов за осигурање лица од последица несрећног случаја (незгоде) саставни део уговора о осигурању лица од последица несрећног случаја који уговарач осигурања закључује са Компанијом „Дунав осигурање“ а.д.о. Београд, а ставом 2. да се овим Условима регулишу права и обавезе између уговарача осигурања и осигуравача по уговореним облицима осигурања и то: смрти која наступи као последица несрећног случаја; трајног губитка опште радне способности (инвалидитета); пролазне неспособности за рад (дневна накнада); нарушавање здравња које захтева лекарску помоћ (трошкови лечења). Према члану 18. став 4. проценат инвалидитета се одређује према Табели за одређивање процента трајног губитка опште радне способности (инвалидитета) осигураника као последица несрећног случаја (незгоде), која је према члану 24. Општих услова саставни део истих.

Код утврђеног чињеничног стања и наведених одредаба ЗОО и Општих услова за осигурање лица од последица несрећног случаја (незгоде) Компаније „Дунав осигурање“, правилно је другостепени суд одбио тужбени захтев. Тужилац је критичном приликом претрпео повреду на раду која представља лаку телесну повреду, због које је био привремено неспособан за рад. Тужилац није доказао да је реч о повреди која има за последицу утврђивање процента инвалидитета у складу са Табелом за одређивање процента трајног губитка опште радне способности (инвалидитета) осигураника као последица несрећног случаја (незгоде), као и да се ради о трајном инвалидитету. Стога, се неосновано ревизијом указује да је реч о штети која је покривена осигурањем.

Код изложеног, ревизијски наводи тужиоца којима се указује на погрешну примену материјалног права нису основани.

На основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Тужилац није успео у поступку по ревизији па нема право на накнаду тражених трошкова ревизијског поступка у смислу члана 165. ЗПП па је одлучено као у ставу другом изреке.