.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 2840/2022
04.07.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Драгане Бољевић, Марине Милановић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., Град Јагодина, чији је пуномоћник Ивана Миљковић адвокат из ..., против туженог Привредног друштва за спољну и унутрашњу трговину и превоз путника „Зоран Рајзен“ д.о.о. из Рибара, Град Јагодина, чији је пуномоћник Александар Јанковић адвокат из ..., ради накнаде нематеријалне штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2465/21 од 05.10.2021. године, на седници одржаној 04.07.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2465/21 од 05.10.2021. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2465/21 од 05.10.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Јагодини П 710/19 од 25.06.2021. године, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев и тужени обавезан да тужиљи на име накнаде нематеријалне штете исплати за физичке болове 140.000,00 динара, за страх 100.000,00 динара и за душевне болове због умањења животне активности 110.000,00 динара, све са законском затезном каматом од пресуђења до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев за износе преко досуђених првим ставом изреке, а за још 60.000,00 динара за физичке болове, 50.000,00 динара за страх и 40.000,00 динара за душевне болове због умањења животне активности са законском затезном каматом. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиљи накнади трошкове парничног поступка од 186.670,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2465/21 од 05.10.2021. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба туженог и потврђена првостепена пресуда у првом и трећем ставу изреке. Ставом другим изреке, одбачена је као недозвољена жалба туженог изјављена против другог става изреке првостепене пресуде. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, позивајући се на члан 404. Закона о парничном поступку.
Применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни суд цени у већу од пет судија.
Правноснажном пресудом делимично је усвојен тужбени захтев за накнаду нематеријалне штете. Ревизијом туженог се формално указује на законске разлоге из члана 404. став 1. ЗПП-а у односу на целу пресуду, а из ревизијских навода произилази да се оспорава одлука о трошковима поступка. Врховни суд није прихватио предлог за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, будући да се у ревизији у суштини указује на битне повреде одредаба парничног поступка које се односе на трошкове поступка. Како одлучивање о трошковима поступка представља примену процесних правила, а ревизија се може изјавити у смислу члана 404. став 1. ЗПП, само у случају погрешне примене материјалног права и то због размотрања правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права, то у конкретном случају нема разлога за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. Закона о парничном поступку. Стога је одлучено као у првом ставу изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Према члану 403. став 3. Закона о парничном поступку, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Тужба ради накнаде штете поднета је 18.09.2019. године, а вредност предмета спора побијаног дела износи 350.000,00 динара.
Како вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, а ревизијом се побија одлукла о споредном тражењу, ревизија је недозвољена.
На основу члана 413. ЗПП одлучено је као у другом ставу изреке.
Председник већа – судија
Бранислав Босиљковић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
