.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 19052/2023
27.03.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Весне Мастиловић и Мирјане Андријашевић, чланова већа, у парници тужилаца АА и ББ, обојице из села ..., чији је заједнички пуномоћник адвокат Милош Алексић из ..., против тужене Општина Владичин Хан, чији је законски заступник Општинско правобранилаштво Општине Владичин Хан, ради утврђења и исплате, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 3918/2022 од 10.01.2023. године, у седници одржаној 27.03.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 3918/2022 од 10.01.2023. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 3918/2022 од 10.01.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Сурдулици, Судска јединица Владичин Хан П 871/20 од 11.07.2022. године, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев тужилаца и утврђено да је: а) тужена пресецањем парцеле кп .., .., .. уписане у РГЗ СКН у Владичином Хану у ЛН .. КО ... извршила заузеће и фактички експроприсала део непокретности тужилаца ближе описаних у овом ставу изреке, а за потребе пута – улице у селу ..., потес „... Поље“; б) тужена по основу фактичке експропријације за потребе изградње пута – улице у селу ..., потес „... Поље“ ималац права својине: 1. на делу кп .. КО ... у реалном делу 30/1971 са мерама и границама ближе описаним у овом ставу изреке, те на делу кп .. КО ... у реалном делу од 24/68 са мерама и границама ближе описаним у овом ставу изреке, као и на делу кп .. КО ... у реалном делу 30/134 са мерама и границама ближе описаним у овом ставу изреке. Ставом другим изреке усвојен је тужбени захтев тужилаца и обавезана је тужена да тужиоцима на име накнаде за фактички одузете делове .. у површини од 30 м2, парцелу .. у површини од 24 м2 и парцелу .. у површини од 30 м2, у укупној површини од 84 м2 исплати укупан износ од 50.400,00 динара, по 25.200,00 динара сваком од тужилаца према сувласничком уделу, са законском затезном каматом од 11.07.2022. године до исплате. Ставом трећим изреке обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 85.816,00 динара са законском затезном каматом од извршности одлуке о трошковима до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 3918/2022 од 10.01.2023. године, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена првостепена пресуда у ставу првом, другом и трећем изреке.
Против наведене правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права позивајући се на одредбу члана 404. ЗПП.
Тужиоци су одговорили на ревизију тужене.
Према одредби члана 404. став 1. ЗПП, посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно размотрити правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.
Правноснажном пресудом одлучено је о утврђењу и исплати на име накнаде за извршену фактичку експропријацију. О праву тужилаца и висини тражене накнаде, судови су одлучили уз примену одговарајућих одредби материјалног права, а правилна примена материјалног права у споровима са захтевом као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања, због чега не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Тужена није уз ревизију приложила судске одлуке којима се у битно сличним чињеничноправним спорима другачије пресуђује, а које би евентуално биле од значаја за прихватање одлучивања о посебној ревизији, ради уједначавања судске праксе.
Како на основу изнетог произилази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11...18/20), Врховни суд је нашао да је ревизија недозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Тужиоци су тужбу поднели 25.12.2020. године, а вредност предмета спора је 50.400,00 динара.
Имајући у виду да се ради о имовинскоправном спору у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.
На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Гордана Комненић с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
