Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног и процесног права.

Одлучујући о изјављеној ревизији на основу члана 408. у вези са чланом 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), Врховни суд је нашао да је ревизија тужиоца дозвољена, али да није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је у спорном периоду био запослен у ВП ... ... на формацијском месту ... са радним временом од 40 часова недељно. Решењем послодавца од 08.08.2019. године тужиоцу је признато право на скраћено радно време у трајању од 5 сати недељно и одређено је да ће тужилац скраћено радно време користити понедељком и петком тако што ће му тим данима радно време трајати од 7-12,30 часова, а у случају потребе службе скраћено радно време ће користи другог дана у току недеље, по одлуци командира ВП. Наведено решење донето је на основу Уредбе о радном времену, одморима и одсуствима професиналних војних лица, која је објављена у „Службеном гласнку РС“ бр. 107 од 29.12.2016. године, а ступила је на снагу 06.01.2017. године. У периоду од ступања Уредбе на снагу до доношења решења којим је тужиоцу признато право на скраћено радно време, тужилац је радио пуно радно време и на основу налаза и мишљења судског вештака за економско-финансијску област утврђено је да је тужилац у том периоду остварио укупно 385 сати прековременог рада и да припадајућа увећана зарада износи укупно 200.845,19 динара са припадајућом каматом. Тужилац није подносио захтев туженој за исплату накнаде за прековремени рад.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је применом одредби Закона о Војсци Србије и Уредбе о радном времену, одморима и одсуствима професиналних војних лица, усвојио тужбени захтев и обавезао тужену на исплату тражених новчаних износа на име увећане зараде за прековремени рад тужиоца у спорном периоду у износима утврђеним налазом и мишљењем судског вештака. Становиште првостепеног суда је и да је тужена причинила штету тужиоцу јер му право на скраћено радно време није признала почев од 06.01.2017. године као дана ступања на снагу наведене Уредбе која то право предвиђа, већ тек доношењем појединачног решења 08.08.2019. године, због чега је нашао да постоји њена одговорност у смислу члана 172. Закона о облигационим односима и члана 164. Закона о раду.

Другостепени суд је преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев, са образложењем да се на тужиоца као професионалног војника примењује Закон о Војсци Србије, који у члану 141. прописује начин остваривања појединачних права у управним стварима. Како се заштита права која је тражена у овом поступку остварује у управном поступку и даље кроз судску контролу законитостии коначних управних аката у управном спору, а тужилац није доказао да је покушао да оствари своја права на овај начин, по мишљењу другостепеног суда нема незаконитог и неправилног рада (поступања) тужене као државног органа у смислу члана 172. став 1. Закона о облигационим односима.

По оцени Врховног суда, другостепени суд је правилно применио материјално право.

Поднетом тужбом тражена је накнада штете због неисплаћене увећане зараде за прековремени рад у висини утврђеној вештачењем, а због чињенице да је тужена признала тужиоцу право на скраћено радно време тек решењем од 08.08.2019. године, иако је Уредба којом је професионалним војним лицима ово право признато ступила на снагу још 06.01.2017. године, па је према наводима тужбе у спорном периоду тужилац радећи пуно радно време од 40 часова недељно уствари радио прековремено пет сати недељно.

Према одредбама чланова 141. и 142. Закон о Војсци Србије („Службени гласник Републике Србије“, број 116/07 ... 94/19) о правима и обавезама професионалних припадника Војске Србије одлучује се у управном поступку. У првом степену, о праву тог лица одлучује старешина команде јединице или војне установе, а о жалби на решење донето у првом степену одлучује старешина војне јединице или установе који је непосредно претпостављени старешини који је донео ожалбено решење. Против одлуке у другом степену или у случају „ћутања администрације“, странка може да покрене управни спор.

Одредбом члана 52. став 3. Правилника о платама професионалних припадника Војске Србије („Службени војни лист“, број 10 од 20.04.2017. године - пречишћени текст) прописано је да надлежни старешина решењем утврђује и додатке на плату (изузев додатка за ноћни рад и рад у дане празника који нису радни дани, а који се остварује на основу радне листе), накнаду плате (изузев накнаде плате за време одсуства са рада на дан празника који је нерадни дан, а која се остварује на основу радне листе), отпремнини, јубиларној награди.

Из наведених законских и подзаконских одредби следи да је за остварење права по основу прековременог рада тужиоца било неопходно обраћање старешини војне јединице ради признавања и конкретизовања тог права - утврђивања права на слободне сате, као правила или права на исплату увећане плате, што је изузетак за који је потребно утврдити испуњеност предвиђених услова - немогућност коришћења слободних сати због обимности прековременог рада и постојање сагласности министра одбране за исплату прековременог рада. Све то утврђује надлежни старешина својим решењем донетим по правилима управног поступка, кроз први и други степен одлучивања, а судска контрола таквих одлука је прописана кроз управни спор.

С`тога, у ситуацији када тужилац није подносио захтев надлежном старешини за признавање слободних сати на име прековременог рада или утврђење права на исплату увећане плате, нема основа за његово потраживање које би му било могуће досудити само по правилима о накнади штете, у смислу члана 172. став 1. Закона о облигационим односима, због незаконитог или неправилног рада државног органа који му није омогућио коришћење слободних сати признатих правноснажним решењем надлежног старешине, односно није извршио исплату новчаног износа утврђеног таквим решењем.

Из наведених разлога, нису основани наводи ревидента о погрешној примени материјалног права, због чега је Врховни суд применом члана 414. став 1. ЗПП одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић