Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Прев 274/2024
14.03.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Миљуш, Татјане Матковић Стефановић, Јасмине Стаменковић и Мирјане Андријашевић, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА, предузетник, Трговинска радња „ББ“ ..., чији је пуномоћник Милан Кубат, адвокат у ..., против туженог „UNICREDIT BANK SRBIJA“ АД Београд, чији је пуномоћник Наташа Лалатовић Ђорђевић, адвокат у ..., ради стицања без основа, вредност предмета спора 21.305,10 динара, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда Пж 5665/2023 од 15.11.2023. године, у седници већа одржаној дана 14.03.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда Пж 5665/2023 од 15.11.2023. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављенa против пресуде Привредног апелационог суда Пж 5665/2023 од 15.11.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Привредног суда у Београду П 5727/2022 од 18.09.2023. године усвојен је тужбени захтев па је обавезан тужени да тужиоцу исплати износ од 20.292,20 динара са затезном каматом од 29.09.2017. године до исплате и одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Решењем Привредног апелационог суда Пж 5665/2023 од 15.11.2023. године одбијене су жалбе тужиоца и туженог као неосноване и потврђена је првостепена пресуда.
Против другостепене пресуде, у делу којим је потврђена првостепена одлука о трошковима поступка, тужилац је изјавио ревизију са предлогом да се о ревизији одлучује на основу члана 404. Закона о парничном поступку.
Чланом 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23) је прописано да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.
Ценећи разлоге тужиоца за одлучивање о ревизији као изузетној, Врховни суд је нашао да за овако одлучивање нису испуњени услови из цитиране законске одредбе, будући да је таква могућност дозвољена само против другостепене пресуде, према изричитом значењу цитиране одредбе, што значи против одлуке о главној ствари, и против решења побројаних у члану 420. Закона о парничном поступку против којих је ревизија дозвољена. Дакле, могућност посебне ревизије није законом предвиђена против одлуке о трошковима поступка.
На основу наведеног, применом члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, одлучено је као у ставу првом изреке.
Одлучујући о дозвољености ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. и члана 420. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 420. став 1. и 2. Закона о парничном поступку прописано је да странке могу да изјаве ревизију против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, с тим да ревизија није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.
Како је ревизија изјављена против одлуке којом је одлучено о трошковима поступка, која има правну природу решења којим се поступак правноснажно не окончава у смислу цитиране законске одредбе из члана 420. став 1. ЗПП-а, нити спада у круг решења против којих је ревизија увек дозвољена у смислу одредбе члана 420. став 3, 4. и 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд налази да таква ревизија није дозвољена.
На основу изложеног, Врховни суд је применом члана 413. у вези члана 420. став 6. Закона о парничном поступку донео одлуку као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Бранко Станић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић