Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 14783/2023
20.11.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранке Дражић, председника већа, Maрине Милановић и Весне Мастиловић, чланова већа, у парници тужиоца Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда ЈП Београд, коју заступа Градско правобранилаштво града Београда, са седиштем у Београду, против тужених ФК „Обилић“ из Београда, АА из ..., чији је пуномоћник Драгослав Ћетковић, адвокат из ..., ЈП“Градско стамбено“ из Београда и ББ из ..., чији је пуномоћник Јелена Јевтић Маџаревић, адвокат из ..., ради утврђења ништавости и исељења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 5913/20 од 08.09.2021. године, у седници одржаној 20.11.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 5913/20 од 08.09.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 5913/20 од 08.09.2021. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П 4953/19 од 15.04.2019. године, у ставовима првом, другом, трећем, четвртом и петом изреке, којима је одбијен тужбени захтев да се утврди ништавост Уговора о закупу стана од 14.07.1999. године, што би тужени АА из ... и ЈП“Градско стамбено“ из Београда били дужни да признају и трпе, да се утврди ништавосту Уговора о откупу стана од 22.07.1999. године, што би тужени ФК „Обилић“ из Београда, АА из ... и ЈП“Градско стамбено“ из Београда били дужни да признају и трпе, да се утврди ништавост уговора о купопродаји од 22.11.2001. године, што би тужени АА из ... и ББ из ... били дужни да признају и трпе, да се обавеже тужени ББ из ... да се са свим лицима и стварима исели из стана број .. на првом спрату стамбене зграде у ул. ... број .. у Београду, површине 74,10м2 по структури двоипособан и да стан испражњен од лица и ствари преда тужиоцу на слободно коришћење и располагање и одлучено да се не дозвољава преиначење тужбе на страни тужених и то у односу на ВВ. Ставом другим изрке, преиначено је решење о трошковима парничног поступка, садржано у ставу шестом изреке првостепене пресуде, тако што је обавезан тужилац да туженима АА и ББ на име трошкова парничног поступка исплати по 34.250,00 динара, са законском затезном од извршности пресуде до исплате.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, из свих законских разлога.
Тужени ББ је поднео одговор на ревизију.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5., у вези члана 403. став 3. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.
Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба у овој правној ствари поднета је 29.06.2015. године, у којој није означена вредност предмета спора, па се у смислу члана 28. Закона о судским таксама као вредност предмета спора узима износ од 15.000,00 динара, према ком износу су и одмерене судске таксе.
Како у конкретном случају вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан поношења тужбе, то ревизија није дозвољена у смислу члана 403. став 3. ЗПП. Чињеница да је другостепеном одлуком преиначено решење о трошковима парничног поступка не утиче на дозвољеност ревизије, јер се одредба члана 13. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 55/14) односно новелирана одредба члана 403. став 2. тач. 2. ЗПП не примењује у случају преиначења одлуке о трошковима поступка као споредном потраживању.
На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Бранка Дражић,с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић