Решењем Вишег суда у Краљеву Гж 282/22 од 08.11.2022. године, одбијене су као неосноване жалбе предлагача и противника предлагача и потврђено првостепено решење.

Против правноснажног решења донетог у другом степену, предлагач и противник предлагача су благовремено изјавили ревизије због погрешне примене материјалног права, с тим што су предложили да се ревизије сматрају изузетно дозвољеним на основу члана 404. Закона о парничном поступку.

Предлагач је поднео одговор на ревизију противника предлагача. Трошкове ревизијског поступка је тражио и определио.

Правноснажним решењем одлучено је о исплати новчане накнаде предлагачу као ранијем власнику за експроприсано земљиште и постојеће биљне засаде на експроприсаном земљишту. Врховни суд је оценио да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. Закона о парничном поступку, јер се ради о ванпарничном поступку за утврђење висине накнаде у новцу за експроприсану непокретност и постојеће биљне засаде на тој непокретности, у којима одлука о праву на накнаду и висини накнаде зависи од утврђеног чињеничног стања сваког конкретног случаја. У конкретном случају нижестепени судови су према чињеницама утврђеним у овој правној ствари одлуку о висини тражене накнаде засновали на примени одговарајућих одредаба материјалног права која је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда и Врховног суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом.

Из наведених разлога, Врховни суд је одлучио као у ставу првом и трећем изреке.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. Закона о парничном поступку, на основу члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, Врховни суд је оценио да ревизије нису дозвољене.

У конкретном случају, ради се о ванпарничном поступку у коме се одлучује о имовинскоправним стварима, па је ревизија према члану 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку, дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинскоправним споровима.

Према члану 403. став 3. Закона о парничном поступку, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Предлог ради одређивања накнаде за експроприсану непокретност и за биљене засаде поднет је 01.02.2021. године. Вредност побијеног дела одређене новчане накнаде за експроприсану непокретност и за биљене засаде, по ревизији предлагача и по ревизији противника предлагача, је 503.747,20 динара.

Имајући у виду да је реч о ванпарничном поступку у коме се одлучује о имовинскоправним стварима, у коме вредност побијаног дела одређене новчане накнаде за експроприсану непокретност и биљне засаде (по ревизији предлагача и по ревизији противника предлагача) не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења предлога, то су ревизије предлагача и противника предлагача недозвољене применом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

На основу члана 413. Закона о парничном поступку у вези члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом и четвртом изреке.

Захтев предлагача за накнаду трошкова састава одговора на ревизију противника предлагача одбијен је на основу члана 154. став 1 Закона о парничном поступку у вези са чланом 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, јер се не ради о трошковима потребним ради вођења овог ванпарничног поступка, па је одлучено као у ставу петом изреке.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић