Против наведене правноснажне пресуде донете у другом степену, у смислу члана 403. став 2. тачка 3. Закона о парничном поступку, тужени је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитијући побијану пресуду, у смислу члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23), Врховни суд је оценио да је ревизија туженог основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, дана 27.11.2013. године, парничне странке су закључиле уговор о приступању дугу којим је тужени приступио дугу главног дужника, сада пок. ББ на ЕД броју ... према тужиоцу. Наведеним Уговором о приступању дугу тужени је изјавио да признаје наведени дуг свога оца, сада пок. ББ, приступа дугу, ступа поред главног дужника у обавезу према повериоцу и обавезује се да исти дуг измири у целости. Истог дана 27.11.2013. године парничне странке су закључиле и Споразум и регулисању дуга за електричну енергију, по коме су се сагласиле да дуг за испоручену електричну енергију који је доспео на дан 31.05.2013. године, а који није измирен на дан 31.07.2013. године, износи 584.110,90 динара. Туженом је, у складу са условима из Одлуке Управног одбора ЈП ''Електропривреда Србије'' условно отпуштен дуг у висини од 15% дуга што износи 87.616,64 динара, па је дужник у обавези да умањени износ, односно износ од 496.494,26 динара исплати у 60 једнаких рата, од којих свака рата износи 8.274,90 динара, прва рата доспева 25.12.2013. године, а остале рате сваког 25.-ог у месецу у наредним месецима, да се у периоду отплате репрограмираног дуга неће обрачунавати камата на износ репрограмираног дуга, а ако дужник не измири две узастопне рате репрограмираног дуга и после упозорења, сматраће се да је споразум раскинут и извршиће се обрачун целокупног износа доспелог дуга са обрачунатом каматом. Тужени је по репрограму дуга уплатио три рате и то 27.11.2013. године у износу од 8.276,00 динара, 25.12.2013. године 8.275,00 динара и 18.02.2014. године 8.250,00 динара. Из налаза и мишљења судског вештака произлази да дуг износи 559.309,90 динара (који по структури представља дуг по споразуму у износу од 574.110,90 динара, умањен за уплате од укупно 24.801,00 динар) и камата од 197.581,21 дннар.

Поступак између странака је покренут предлогом за извршење на основу веродостојне исправе који је поднет извршитељу 11.08.2016. године, о чему је одлучено решењем Јавног извршитеља од 19.08.2016. године, исправљеним решењем од 07.10.2016. године, а које је по приговору туженог стављено ван снаге у ставу другом и ставу трећем изреке решења, укинуте су спроведене радње и поступак је даље настављен као по приговору против платног налога, сагласно одредби члана 404.став 2. Закона о извршењу и обезбеђењу.

Према становишту првостепеног суда тужбени захтев није основан, јер је потраживање тужиоца, које је предмет уговора о приступању дугу од 27.11.2013. године, застарело на основу члана 378. Закона о облигационим односима.

Према становишту другостепеног суда, потраживање тужиоца према туженом није застарело, имајући у виду да је уговор о приступању дугу закључен 27.11.2013. године, а поступак покренут предлогом за извршење 11.08.2016. године (уређен 06.10.2016. године), то потраживање тужиоца није застарело, јер је наведени иницијални акт поднет у оквиру десетогодишњег рока потребног за застарелост потраживања, сагласно члану 371. став 1. Закона о облигационим односима.

Основано се ревизијом туженог указује да је побијаном пресудом спорни правни однос расправљен уз погрешну примену материјалног права и то непримењивањем одредбе члана 378. став 1. тачка 1. Закона о облигационим односима.

Уговором о приступању дугу закљученим 27.11.2013. године тужени се обавезао повериоцу, овде тужиоцу, да ће испунити његово потраживање од дужника, сагласно члану 451. Закона о облигационим односима, и на тај начин признао дуг који је предмет наведеног уговора, у износу од 584.110,90 динара. Споразумом о вансудском поравнању, који су странке назвале Споразум о регулисању дуга за електричну енергију, закљученим истог дана 27.11.2013. године, уговарачи су утврдили да је предметни дуг од 584.110,90 динара доспео на дан 31.05.2013. године, регулисали су начин исплате дуга (у 60 једнаких месечних рата), уз отпуштање дуга од 15%. Приступање дугу није правни основ у облигационоправном смислу, већ начин регулисања односа између повериоца и трећег који ступа у обавезу поред дужника. Стога чињеница да је тужени приступио дугу не мења правни основ тужиочевог потраживања, нити утиче на дужину рока застарелости тог потраживања. Тужиочево потраживање и даље је потраживање по основу извршених комуналних услуга (за испоручену електричну енергију) и застарева у року прописаном чланом 378. став 1. тачка 1. Закона о облигационим односима. Споразум од 27.11.2013. године делује само на прекид рока застарелости, у смислу члана 366. и 392.став 1.и 2. Закона о облигационим односима, јер се тужени закључивањем тог Споразума одрекао застарелости за потраживање која су предмет уговора. Сходно наведеном, рок застарелости од једне године из члана 378. став 1.тачка 1. Закона о облигационим односима, за потраживање тужиоца из уговора од 27.11.2013. године почиње да тече од дана 18.02.2014. године, када је тужени уплатио последњи износ на име дуга у складу са Уговором и Споразумом. Како је иницијални акт у овом предмету (предлог за извршење), поднет 11.08.2016. године, то је потраживање тужиоца застарело, због чега тужбени захтев није основан.

На основу изнетог, применом члана 416. став 1. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је применом члана 165.став 2., у вези члана 153.и 154. ЗПП, обавезао тужиоца да туженом накнади трошкове целог поступка, према опредељеном захтеву пуномоћника туженог који је адвокат, и то: на име састава два образложена поднеска (од 21.01.2020. године и 16.12.2019. године) по 11.250,00 динара, за састав ревизије 22.500,00 динара, приступ на два одржана рочишта по 12.750,00 динара и једном неодржаном рочишту 7.125,00 динара, сагласно Тарифи о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, трошкови судских такси за ревизију 73.737,82 динара и одлуку по ревизији 97.500,00 динара, сагласно Закону о судским таксама. Из наведених разлога одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Добрила Страјина,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић