Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р 259/2024
31.10.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Миљуш и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници по тужби тужиоца Пројектоградња-конструкт ДОО Ковин, против тужених Република Србија, Министарство правде Републике Србије, Апелациони суд у Београду, коју заступа Државно правобранилаштво Републике Србије, Одељење у Пожаревцу и тужених судија Апелационог суда у Београду, АА, ББ и ВВ, ради дискриминације, одлучујући о захтеву Апелационог суда у Београду за делегацију другог стварно надлежног суду, у седници већа одржаној 31.10.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УСВАЈА СЕ захтев Апелационог суда у Београду за делегацију у предмету тог суда Гж 5479/24, па се за даље поступање по том предмету одређује Апелациони суд у Нишу.

О б р а з л о ж е њ е

Апелациони суд у Београду поднео је дана 22.10.2024. године овом суду захтев за делегацију месне надлежности у предмету Гж 5479/24, другом стварно надлежном суду, са образложењем да је Виши суд у Смедереву, поступајући по тужби тужиоца ради дискриминације од дана 09.09.2024. године против тужене Републике Србије, Одељење у Пожаревцу и тужених судија Апелационог суда у Београду АА, ББ и ВВ, донео решење П 172/24 од 11.09.2024. године којим је одбацио тужбу у односу на тужене судије Апелационог суда у Београду, АА, ББ и ВВ. Имајући у виду да о жалби против решења о одбачају тужбе по редовном току ствари треба да одлучује Апелациони суд у Београду, исти суд због чињенице да се ради о тужби против судија тог суда, подноси захтев за делегацију другом стварно надлежном суду.

Одлучујући о захтеву за одређивање другог стварно надлежног суда на основу одредбе члана 62. став 1. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' 72/11... 10/23), Врховни суд налази да је захтев Апелационог суда у Београду основан.

Одредбом члана 62. став 1. Закона о парничном поступку је прописано да надлежан суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежан суд, ако је очигледно да ће се тако лакше спровести поступак или ако за то постоје други оправдани разлози.